Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде“ (Мк. 8, 34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје.
У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд.
Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.
На празник Свете Петке-Параскеве, у Катакомби у Вргудинцу служена је Света Литургија, којом је началствовао Архимандрит Варнава, уз саслуживање јеромонаха Софронија и јерођакона Дамјана.
Владика Артемије је извршио чин сечења славског колача и благосиљања кољива, које су у част Свете Петке припремили јеромонах Софроније и монахиња Параскева.
Отац Софроније је прославио своју крсну славу а монахиња Параскева имендан.
Након резања славског колача, Владика се обратио присутнима са празничном беседом:
Нека је срећна и Богом благословена слава данашња оцу нашем Софронију и мати Параскеви њен имендан, дан Свете Петке Параскеве, коју Српски народ поштује више од било којих других светитељки. Света Петка-Параскева је позната у нашем народу као велика чудотворка, као она која је Богу угодила својим животом и коју је Господ прославио овде на земљи, а и у Царству своме Небескоме. Она је цео свој живот употребила на служење Богу и на испуњавање душе своје врлинама, боље речено припремање душе своје за Царство небеско, украшавајући је као што каже Свето Јеванђеље данас са обиљем уља у својој светиљки у души својој. Овде на земљи браћо и сестре, људи се деле на много начина, на сиромашне и богате, ма мудре и просте, на цареве и просјаке, по разним нацијама се деле, по разним језицима се деле.
Након беседе празнични трпезу за све прутне припремила је настојатељица Катакомбе, посвећене Светом Никити Ремезијанском, монахиња Михаила са својим сестринством.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе коју изговори Епископ Артемије.