Дневно Јеванђеље

УТОРАК ТРИДЕСЕТ ПЕТИ по Духовдану

Читање из Светог Јеванђеља по Марку

(Зачало 64 – Гл. 14, ст. 10-42)

 

У вријеме оно, Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно вријеме да га изда. И у први дан бесквасних хљебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш? И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи крчаг воде, идите за њим, и гдје уђе кажите домаћину куће: Учитељ вели: гдје је моја одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим? И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху. И кад би вече, дође са Дванаесторицом. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном издаће ме. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: Да нисам ја? И други: Да нисам ја? А он одговарајући рече им: Један од Дванаесторице који умочи са мном у здјелу. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек. И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; и рече им: Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе. Заиста вам кажем: Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску. И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: Ударићу пастира и овце ће се разбјећи. Али по васкрсењу мојему ићи ћу пред вама у Галилеју. А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја нећу. И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове ноћи, прије него што пијетао два пута запјева, ти ћеш ме се три пута одрећи. А Петар још одлучније говораше: Ако бих морао и умријети с тобом, нећу те се одрећи. Исто тако и сви говораху. И дођоше на мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Сједите овдје док ја одем да се помолим Богу. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати. И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће. И говораше: Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти. И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдјети? Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тијело слабо. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте ријечи. И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили. И дође и трећи пут, и рече им: Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човјечији у руке грјешника. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.