Видовдан у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског

Видовдан је огледало читавог српског рода и сваког Србина понаособ. То је смотра на којој свако за себе треба да види у чијој војсци стоји, да ли је под барјаком Светог кнеза Лазара? Централна прослава овог великог празника у епархији рашко-призренској и косовско-метохијској у егзилу традиционално се обавља у манастиру преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. И овогодишњи, 626. по реду Видовдан, свечано је прослављен  у истоименом манастиру уз присуство око 1000 верника из свих крајева Србије и шире.

Као и претходних година, у манастир светог Јустина Ћелијског први су на прославу стигли учесници Видовданске литије, пете по реду. Ови богољубци, њих око 200, су до манастира препешачили 35 километара са молитвом у срцу и на уснама, и то по лошим временским приликама. Ову не малу жртву учесници литије су с љубављу принели на олтар Видовданског завета.

Свету Архијерејску Литургију, поводом овог великог празника, служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу, Г. Артемије уз саслужење хорепископа старорашког и  лозничког Г. Николаја и петнаестак свештенослужитеља епархије у егзилу.

У својој архијерејској беседи, говорећи о опредељењу Светога Кнеза Лазара за Царство небеско, Владика Артемије је нагласио:

Кроз то опредељење кнеза Лазара, браћо и сестре, српски народ је постао крстоносац; везана је земља Србија за небо. И свети кнез Лазар је на Косову пољу поновио и потврдио јеванђеље светога Саве нашега а које се састоји само од неколико речи „све за Христа, Христа низашта.“… Тада се цео народ српски определио за Царство небеско, а данас, данашњи род наш, данашња генерација за кога се определила браћо и сестре? Тешко је о томе говорити! То мора свак себи да даде одговор и да погледа себе у видовданско огледало да види где се налази. Да ли је под крсташем барјаком светог кнеза Лазара или је под барјаком издајника Вука Бранковића. Увек је у нашој историји било и једних  других. Данас изгледа, нажалост, да је много већи број оних око Вука Бранковића него око кнеза Лазара. Зато кнез Лазар данас браћо и сестре са својим витезовима врши смотру над нашим народом. Пролази нашом земљом Србијом и сузе рони, сузе рони јер види да његов народ српски није остао веран оним заветима за које је он главу своју положио и крв своју пролио, да је данас Србима све много прече него Христос. Јеванђеље косовско, јеванђеље светосавско је тиме поругано и погажено од нашега народа. Пре свега од наших вођа данашњих који иду за неким другим царством, не за Царством небеским. Како земаљске вође, тако нажалост и духовне којима је омилела друга нека вера, други неки путеви; не они које је свети Сава пропутио и Србима оставио, које је свети кнез Лазар посведочио на Косову пољу и остали мученици српски потврдили животом својим и крвљу својом. То је данашњи српски народ браћо и сестре. Али, није свети кнез остваљен ни данас без својих верних следбеника, без оних који су спремни да и данас живот свој положе за Крст часни и слободу златну.

Након Свете Литургије, одржан је Парастос војсковођама и војницима који су живот свој дали за Крст часни и слободу златну од Косова до данашњега дана. После Парастоса Владика је поделио захвалнице добротворима манастира. Уследила је трпеза љубави за све присутне госте, а потом традиционална  Видовданска Акамедија.

Академија је почела молитвом – сестре монахиње отпевале су тропар и кондак празника. Поздравно слово је дао владика Артемије (транскрипт беседе прочитати овде). О Видовдану и односу данашњих Срба према њему говорио је протосинђел Ксенофонт, настојатељ катакомбног манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама (транскрипт беседе прочитати овде).

Потом су сестре монахиње отпевале песму Светог владике Николаја „Косовски бој“ а Милена Стоиљковић из Београда, члан ансамбла „Савинац“ стару српску народну песму „Сан царице Милице“.

Брат Радован Шојић је уз гусле подсетио присутне како је на Косову било и каква је наша данашња невоља а хор манастира Св. Јустина Ћелијског предивном песмом „Са Косова зора свиће“ још једном покренуо срца верних на ревновање у борби за веру и отачаство.

Овом лепом песмом завршена је овогодишња, пета по реду, Видовданска академија и прослава Видовдана у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву – још једном светосавском огњишту од Бога датом нашем крстоносном српском народу као благослов и утеха у овом смутном и небивалом времену.

Слава и хвала Богу на овом бесцен дару и на видовданском светковању у њему.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.