Манастир Преподобног Симеона Мироточивог у Дежеви свечано прославио храмовну славу

Преподобном Симеону Мироточивом посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Дежеви код Новог Пазара. Пошто је спомен овог предивног угодника Божијег (13/26. фебруара) ове године пао у понедељак друге седмице Великог поста, прослава храмовне славе обављена је у Теодорову суботу, 11/24. фебруара. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Јакова (Купрешка) и јерођакона Паладија (Матића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 200 верника из разних крајева наше отаџбине. Многи од њих су се причестили Пресветим и Животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Преподобног Симеона Мироточивог принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Богослав, Дејан и Дарко Томовић из Новог Пазара. За наредну годину пријавили су се: Марко Премовић, Иван Глишовић и Љиљана Глишовић из Рашке.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је најпре говорио о небеском заштитнику обитељи а затим је поучио своју паству:

“И ми данас имали смо још једну велику радост, а то је, пуноћа, у ствари, духовне радости овде на земљи. Ово је први дан у току овог Великог поста, у току ове прве седмице када се верни народ причешћује Телом и Крвљу Господа и Бога Спаса нашег Исуса Христа. Причешће, браћо и сестре, јесте најприснија веза коју човек на земљи може да оствари са Богом, јер ми у Причешћу примамо само Тело и Крв Господа Христа и кроз то постајемо Његови сутелесници и чланови тела Његовога, Цркве Божије на земљи. Али, сви знате за Причешће да се треба достојно и припремити. Ја верујем да сте ви сви се припремили за овај свети дан, да сте постили онако како Црква заповеда, да сте се исповедили за своје грехе које као људи сви чинимо и онда приступили Светом Причешћу, јер само тако спремни и припремљени, Свето Причешће нам бива на спасење душе и тела и на живот вечни. Али, иако смо се многи исповедили, за своје грехе и казали свештенику, да ли смо се сви и покајали за своје грехе, да ли смо се одлучили да убудуће, те грехе које смо исповедили, не понављамо, да се одлучније боримо против своје слабости, против страсти, против греха, против гордости своје, против зависти своје и свега онога што је противно закону Божијем. Јер у томе и јесте покајање. Исповест је само једна видљива страна свете Тајне Покајања, а то је да испричамо оно што имамо на души својој, али много важније оно што се у нашој души догађа. То је та одлука да престанемо даље грешити. Јер, Причешће се прима као што сте чули на исцелење душе и тела. Али они који се недостојно причешћују, а на жалост има и таквих, њима то Причешће не бива на спасење, него на суд и на осуду, јер каже свети апостол Павле: „Ко недостојно једе и пије Тело и Крв Господа Христа, суд себи једе и пије.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју су за све присутне припремили домаћини славе и братство манастира.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.