3. МАРТ
СПОМЕН ПРЕПОДОБНЕ ДЕВЕ
ПИАМУНЕ (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за март)
По рођењу Египћанка. Ради Христа не хте се удавати него се преда подвижништву у кући своје матере. Као девственица, она све време свога живота проживе са својом мајком, једући једанпут у два дана, и то увече, док је дању прела лан. Она би удостојена пророчког дара, о чему ево једног примера.
Догоди се једном у Египту, за време поплаве Нила, да једно село нападе на друго, јер међу селима бивају око поделе поплављеног земљишта свађе, које се често завршавају тучом и убиствима. Тако, једно село нападе на Пиамунино село, и велика гомила људи пође са копљима и мотикама да помлати њено село. Али блаженој се деви јави анђео Божији и откри јој намеравани напад. Она дозва старешине свога села и рече им: „На вас иду из тог и тог села; изађите им у сусрет и умолите их да одустану од своје зле намере, да не би сви ми, житељи овога села, пропали зачас“. Али се старешине веома уплашише, и падоше пред ноге њене молећи је и преклињајући је: „Ми не смемо да им изађемо у сусрет, јер знамо њихово пијанство и безумље, него ако имаш милости према нама, и према нашем селу, и према дому своме, изађи им сама у сусрет, и умири их, да би се они вратили назад“. Али светитељка не пристаде на то, него уђе у своју собу и сву ноћ остаде на молитви, молећи Бога и говорећи: „Господе који судиш овој земљи, коме никаква неправда није у вољи, када ова молитва узађе к теби, нека света сила прикује за земљу оне људе где их буде затекла“.
И зби се тако на молитву ове свете девојке. Око једног сата, када нападачи бејаху на три миље од села, на том месту бише приковани за земљу као што мољаше светитељка, и не могаху се макнути с места. И самим нападачима би откривено да им се то догодило посредством слушкиње Христове Пиамуне. Стога они послаше у њено село, тражећи мир и поручујући житељима: „Захвалите Богу и чистим молитвама праведне Пиамуне, које су и вас спасле и нас одвратиле од великога греха“.
Света Пиамуна упокојила се 337. године.