Свети свештеномученик Антипа

11. АПРИЛ

СТРАДАЊЕ СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА

АНТИПЕ,

епископа Пергамског (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за април)

 

У време светих Апостола, за царовања Домицијанова[1], настаде велико гоњење на хришћане. По целом царству цар разасла наређење свима кнезовима и велможама, да хришћани без поговора морају примити многобожачко безумно зловерје и клањати се идолима. Тада се јавише врло многи хришћани који смело исповедаше реч Божју, и велики број мученика пострада на све стране за Христа Спаситеља. Тада би послат у заточење на острво Патмос[2] и црквени стуб вере, и темељ хришћанске истине, и проповедник превечног Божанства јединородног Сина Божјег, и најизврснији апостол – свети Јован Богослов. Тамо му се у откривењу јави Господ „усред седам светњака“ (Откр. 1, 13) и нареди му да пише седморици анђела, тојест епископа седам цркава азијских, соколећи их на саборно мучеништво. Том приликом уста Господња споменуше овог светитеља Антипу овако: Антипа, верни сведок мој, би убијен код вас, где живи Сатана (Откр. 2, 13). Јер свети Антипа беше епископ цркве Пергамске[3].

Из ових речи у Откривењу Јовановом види се јасно да је Антипа био верни сведок Христов, и да је међу житељима пергамским боравио Сатана. И ту посред њих свети Антипа беше као светлост посред таме, као ружа посред трња, као злато посред блата. Или боље рећи , као злато усред огња, по речи Светога Писма: Као злато у топионици прекаљено (Прем. Сол. 3, 6). Тамо се ни природних закона не држаху, нити правилно ствари схватаху, сваки се осионо понашао, и према својој снази чинио насиље над другима. Сваки је сматрао себе за храбра и добра и праведна, ако је неког хришћанина злостављао или му живот одузео. Ови неверници много узнемираваху и злостављаху хришћане, а блажени Антипа, непоколебљив у вери и постојан у врлинском живљењу, не смућиваше се ни најмање, него као да своју човечанску природу претвори у анђелску, тако јуначки противстајаше непријатељима, ничега се не бојећи. Иако му је претила опасност, он је често излазио међу народ, и усред њих сијао као зора, и светлошћу чисте и праве вере прогонио таму идолопоклоничке заблуде. Због тога су демони које су многобошци сматрали за богове, бежали из Пергама у коме је живео свети Антипа. И јављаху се демони у сну својим жрецима и говораху им: Нити жртве ваше једемо, нити уживамо у мирису и каду жртвеном, јер нас прогони хришћански кнез Антипа.

Многи се многобошци разгневише на светог Антипу, ухватише га и одвукоше на место где су обично приносили своје погане жртве. И војвода упита светитеља: Јеси ли ти Антипа који сам не слуша царске наредбе, и друге учи да им се не покоравају, и омета жртвоприношења боговима, а не допушта ниједноме од богова да се наслађује претилином или мирисом? Зато сви богови напустише наш град и отидоше, и бојати се да нека велика несрећа не снађе град, пошто богови неће хтети више да га чувају. Е доста си нам све до данас наносио зла својим хришћанским магијама! Покај се, дакле, и покори се законима нашим да богови, који владају овим прекрасним градом, не би престали да се старају о нама и чувају нас. Ако пак нећеш да то учиниш, и да се одрекнеш своје вере, и да боговима нашим одаш поштовање, онда ћеш по римском закону бити стављен на заслужене муке.

Свети Антипа одговори: Војводо, знај ово: хришћанин сам, и зато се безумном и безбожном наређењу царевом нећу покорити. А ево и мога одговора на твоја питања: Богови ваши којима се ви клањате, и за које кажете да су господари васељене, сами тврде да их прогони смртни човек, и траже вашу помоћ они које ви сматрате за своје заштитнике и одмаздитеље. Из тога лако можете увидети своју заблуду. Јер кад нису у стању да одмазде за своје злопаћење, и признају да су побеђени од једног човека, како онда могу избавити од неке беде сав род људски или који град? Размишљајући о томе, дужни сте да макар сада одступите од своје пагубне заблуде и поверујете у Христа који је сишао с неба да спасе род људски. И тај исти Христос заиста ће при крају света доћи да суди свима, и свакоме ће дати по делима његовим, или славу или муку.

Пошто свети Антипа одговори тако благоразумно, војвода му поново стаде говорити овако: Ви се покоравате новим законима и правилима које сте ви измислили, пренебрегавши старо богопоштовање, које ми спочетка примисмо од наших предака, и од њих нам дође као наслеђе да поштујемо богове. Стога, следећи обичајима наших прадедова, није добро одступити од њих. Јер оно што је старо боље је од новога. И поузданије и достојније похвале оно што је потврђено старином времена. Зато и ти треба да промениш своје веровање, те да не следујеш човеку који се недавно појавио и својим неким магијама живот људски смутио, и распет био за време Понтијског Пилата. Покори се дакле царевим наређењима, да би с нама поживео безбедно, јер ћемо ти увек бити у помоћи и волећемо те као синови. Ти си стар, и заслужујеш да те као оца волимо и поштујемо.

На то свети Антипа одговори: Можеш безбројним речима и заглушити моје уши, али ја нећу бити толико безуман и неразуман да под старост и на ивици гроба променим веру своју и да ради овог бедног и тричавог живота одступим од свог чврстог вероисповедања. Не прелашћуј дакле ум мој, који се стално упражњава у читању Светога Писма. Јер спочетка не беше ни једног вашег бога, него се појавише касније, и никакво добро не учинише, нити нам икаква корист дође од њих. Та они сами беху гадни и покварени људи, и посташе виновници рђавог живота других страстољубивих људи. А ако треба чувати древне рђаве обичаје и прописе, онда треба и братоубицу Кајина подражавати. Зашто не следујете онима који су хтели да на небо узиђу и који се не постидеше са својим сестрама грешити, због чега и потоп би, истребљујући род њихов? Зато што занемарише ходити путем правим и благочестивим. Ако пак ви узажелите да ради древности њихове подражавате безакоња њихова, онда ћете бити кажњети не водом већ огњем вечним, и јешће вас црв који не умире. То ће вас снаћи, ако се не покајете.

Пошто свети муж изговори то и много других ствари, дохватише га безбожни људи и одвукоше пред храм Артемидин, где стајаше изливен во од бронзе. Усијаше вола огњем, и бацише унутра слугу Божјег. А свети Антипа прекрстивши се, мољаше се Богу унутра у огњеном волу, говорећи: Боже, Ти си нам објавио од векова сакривену тајну Господа нашег Исуса Христа, и Њиме си нам открио недокучива тајанства Твога превечног савета. Благодарим Ти за сва добра Твоја, јер спасаваш нас који се у Тебе уздамо! Ти си и мене удостојио у овај час да будем увршћен међу свете мученике који пострадаше за свето име Твоје. Прими дух мој који сада одлази из овог живота и дај ми да обретем благодат у Тебе и у јединородног Сина Твог! И не само мене, него и оне после мене милошћу Својом обаспи, да би сви славили свето име Твоје вавек, амин.

Тако се свети Антипа дуго мољаше, мучен у усијаном волу. Затим, сатворивши молитву за сав свет, предаде дух у руке Божје, као да заспа слатким сном, и узиђе на небо, украшен славним венцем мученшптва, 92 године. А благочестиви људи узеше свете мошти његове, и чесно их сахранише у истом граду Пергаму. И потече из њих миро, исцељујући сваку болест људску, у славу Христа Бога нашег, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек, амин.

—————————————————-
[1] Римски цар Домицијан царовао од 81. до 96. године.

[2] Патмос – неродно, кршевито острво у Јегејском Мору, на југозападу од Ефеса, између Самоса и Наксоса.

[3] Пергам – град у Великој Мизији (у северозападном делу Мале Азије), био је престоница Пергамског царства. У старини славио се богатством, раскошју и великом библиотеком. Касније он би прикључен Римској империји.