У манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима свечано прослављена храмовна слава

Монаштво је у Цркви претходница и штит који прима ударце кнеза овога света и главна снага Цркве кроз молитву, подвиг и трпљење. Монаштво је уредба Божија и најузвишенији позив који човек може имати на земљи. Монаштво је бескрвно мучеништво и савршено испуњење хришћанства. Трофеј светитељства углавном припада монасима. Свети Оци благовесте: Свет опстаје на молитве монаха. Када нестане монаштва наступиће Страшни суд.
И у борби са јересима монаштво је било главни носиоц борбе. Тако је било кроз историју Цркве, тако је и данас – главни носиоц борбе против најновије јереси екуменизма је монаштво. Чињеница је – данас глобалисти и екуменисти прогоне Христово монаштво. Mонаштво Епархије рашко-призренске у егзилу, на челу са Епископом Артемијем, је данас на исповедничком крсту, тј. бранику отачке вере. То је жртва која се данас приноси за спасење српског народа. Господ и данас страда кроз прогоњено монаштво.

Од чега је тај Крст сакован? Од физичког протеривања, од клевета и лажи, што је често болније од сваког физичког бола, од болног потуцања по приватним кућама, од  преболног својевременог вишемесечног лишења Светог Причешћа и Светих Литургија. Ко помаже монаштву у крстоношењу? Помаже му најновији Симон Киринејац – верни српски народ. А и сам Господ изобилно помаже и теши слуге своје невидљивом и видљивом утехом. Невидљивом – неземаљском радошћу која се даје само прогнанима правде ради, видљивом – предивним храмовима (има их око 30) у којима се узноси слава и хвала Богу.

Први видљиви дар Божији прогоњеном Владици Артемију и његовом монаштву био је храм посвећен Зачећу Светог Јована Крститеља у Љуљацима, задужбина блаженопочившег протојереја-ставрофора Томислава Марковића. Господ је чудесно сачувао овај предивни храм и конак поред њега, за ово претешко време прогона и бездомија монаштва. Овде се најпре служила Света Литургија, овде је зачетак Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу и епископско седиште њеног предстојатеља. Овај манастир је најновији расадник српског мушког монаштва и стуб борбе против екуменизма.

У уторак, 23. септембра/6. октобра, манастир Светог Јована Крститеља у Љуљацима је свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију је тим поводом служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, уз саслужење Хорепископа старорашког и лозничког Г. Николаја и 14 свештенослужитеља епархије. Литургији је присуствовало бројно монаштво епархије и око 150 верника из разних крајева Србије, који су уложили не мали труд да би дошли до ове прелепе и за монаховање веома погодне љуљачке пустиње.

У својој веома надахнутој архипастирској беседи Владика Артемије је најпре говорио о празнику и улози Светог Јована Претече у домостроју нашега спасења а затим је подсетио паству на завештање ктитора храма и значајни јубилеј:

“Ми данас овде сабрани, браћо и сестре, сабрани смо на бранику Вере Православне, сабрани смо да чувамо свету веру онакву какву су нам предали свети Апостоли, као што нам је предао Свети Сава, као што нам је завештао ктитор овога храма овде, прота Тома Марковић који је целог живота свога служио Богу као свештеник, проповедао је реч Божију и подигао ову задужбину овде себи, да се и њему поје Литургија овог света као и оног. Зато је данас, браћо и сестре, још један велики подсећај – пре тачно двадесет година на данашњи дан овај храм је освећен и предат на употребу. Значи данас славимо двадесет година од освећења овога храма и једанаест година од упокојења проте Томе Марковића, а седам година од упокојења његове супруге Милице, које смо данас у молитвама нашим помињали и стално их помињемо“.

После Свете Литургије одржана је Литија око храма са читањем четири Јеванђеља. У наставку је одржан мали помен ктирорима храма блаженопочившем протојереју-ставрофору Томи Марковићу и његовој супрузи протиници Милици. После малог помена обављен је чин резања славског колача и благосиљања кољива које су принели братство манастира и овогодишњи домаћин славе Радовин Тодоровић из Горњег Милановца. За идућу годину за домаћина славе се пријавио Горан Мијаиловић, такође из Горњег Милановца.

Празнична свечаност је употпуњена и уручењем захвалница добротворима манастира од стране Владике Артемија. Уследила је трпеза љубави за све присутне коју су припремили братство манастира и овогодишњи домаћини славе. За време трпезе љубави пригодном кратком беседом верном народу се обратио и Владика Николај. Кротке речи нашег смиреног Владике биле су круна овогодишње, двадесете по реду, храмовне славе, славе која се, поред јубилеја, хвали пред осталим славама да је била почаствована присуством два Архијереја Божија. Молитвама Светог Јована Крститеља Господ да их укрепи у крстоношењу и борби за чистоту Свете Вере Православне. Амин.

Уредништво

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.