Свети свештеномученик Терапонт Кипарски

25. МАЈ

СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА

ТЕРАПОНТА,

епископа Кипарског (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за мај)

 

Овај свети Терапонт[1] беше монах, и би удостојен епископског чина на острву Кипру[2]. У време гоњења хришћана од стране незнабожаца[3] он јуначки пострада за свету веру и доби венац мученички од Господа Христа. Његове свете мошти најпре почиваху на Кипру и чињаху чудеса, но затим бише пренете у Цариград, и то са следећег разлога: када Агарјани, по попуштењу Божјем, у време цара Никифора године 806. пустошаху многе источне покрајине и одвођаху људе у ропство, они се приближише и острву Кипру са намером да с њим учине оно што и са осталим покрајинама. Тада се свети Терапонт јави црквењаку своје цркве и рече му: Иди брзо, узми моје мошти и носи их у Цариград, јер непријатељи крста Христовог хоће да дођу на ово острво и да га опустоше; реци о томе и осталим хришћанима да се склоне одавде пре најезде агарјанске.

Црквењак одмах обавести хришћане о овом светитељевом јављању и наређењу. Они се брзо спремише за пут, а начинише и нови кивот, положише у њега чесне мошти светог Терапонта и, узевши их са собом, укрцаше се у лађу и кренуше на пут. Када већи део пута превалише, и већ се приближаваху Цариграду, настаде бура на мору, од које се сви уплашише и узнемирише. Тада из кивота светитељевог стаде излазити диван и јак мирис као неки танак облак, и напуни не само лађу него се разли и по мору на три стадије око лађе, и одмах се бура утиша од тог предивног и неисказаног миомира. А црквењак, који са великом љубављу чуваше чесне мошти светитељеве, чу глас из кивота где га по имену зове. Чуше то и остали како свети Терапонт по имену зове чувара својих моштију. Тада сви са страхом и побожношћу приступише кивоту, желећи да виде светитељеве мошти. Завиривши у кивот, они угледаше где миомирисно миро тече из чесних моштију свештеномученикових, и испуни сав кивот. Онда хришћани који беху на лађи, захватаху то миро у стаклене судове, и са вером се помазиваху њиме на исцељење душа и тела својих.

Стигавши у Цариград, они положише мироточиве мошти светог свештеномученика Терапонта у цркви Пресвете Богородице. То би 806. године, за царовања Никифора I. После неког времена, због многих чудеса која биваху од тих чесних моштију, хришћани подигоше засебан храм у име светог свештеномученика Терапонта, и у њега пренеше и положише свете мошти угодника Божјег.

Од многобројних чудеса, учињених светим Терапонтом, мало их је записано. Овде ћемо навести нека. Један човек, по рођењу Талијан а по имену Флорин, који паћаше од легиона нечистих духова, избави се од ђаволског насиља моштима светог мученика Терапонта и врати се дому свом потпуно здрав. И он казиваше како виде неки танан дим, врло мирисан, где излази из мученикова кивота, и легион, не могући подносити тај миомир, побеже као да га неко бије и гони.

Анастасије, житељ града Виксиније, много година имао је суху руку, која му висијаше из рамена као мртва и неупотребљива. Дошавши у цркву светог Терапонта, он доби исцељење уочи Богојављења: јер му рука очврсну и постаде здрава, као и друга, и он пред свима узе исцељеном руком суд и напуни га освећеном водом. Видећи то, сви присутни прославише Бога, прослављеног у светом угоднику свом Терапонту.

Неки човек, по имену Георгије, десетар у војсци, пакошћу ђавољом лице му беше окренуто уназад, и беше слеп на једно око. Молећи се на мучениковом гробу, тај Георгије брзо доби исцељење: јер се лице његово поврати на своје старо место и око му прогледа. И Георгије узнесе велику благодарност своме бесплатном лекару.

Неки узет човек Теодор би донет у цркву светог Терапонта. Задремавши, Теодору се у сну јави свети Терапонт дајући му хлеб и чашу вина. Узевши то из светитељевих руку, он се одмах пробуди и осети у себи снагу и потпуно оздрављење, па устаде са одра славећи Господа Христа и светог мученика Његовог, и говорећи: О, како лако и брзо, свети оче Терапонте, ти исцељујеш сваку болест!

Родитељи донесоше у храм светог Терапонта своју девојчицу, која се беше родила са сраслим ногама, повијеним уназад и прираслим уз тело. Када родитељи са сузама узнесоше молитву за њу крај светитељевих моштију, девојчици одмах ноге оздравише, одвојише се и исправише, и она стаде лако ходити. И одрасте девојчица ходећи и славећи Бога.

Жена нека, по имену Марија, доби на телу свом неизлечиву болест звану рак. Тешко болесна, и изгубивши наду на оздрављење, она прибеже светом Терапонту са усрдном молитвом крај светог кивота његовог, и доби брзо и потпуно исцељење.

Друга нека жена, седам година болесна од крвотечења, прибеже са вером к светом Терапонту, и чим се дотаче само његовог кивота, одмах јој престаде крв тећи, и она се здрава врати кући својој.

Опет жена нека, која паћаше од водене болести, дође у храм к моштима светог Терапонта. Задремавши, она у сну виде како јој свети мученик маже неком машћу болесно место на телу. Тргнувши се из сна, она виде где јој је из болесног места истекло много гноја. И осети да је потпуно оздравила.

Војник Стефан, из јерменске војске, силно страдаше телом: беше згрчен и ка земљи повијен; од исте такве болести паћаше и други војник, по имену Теодор. Када они обојица са вером и молитвом прибегоше к чесним моштима светог Терапонта, они потпуно оздравише.

Један губавац дође на светитељев гроб, и молитвама светитељевим очисти се од губе, и узнесе благодарност Богу.

Један учењак који на грудима имађаше опасан и велики оток, када крај светитељевог кивота у молитви задрема, он виде како му светитељ меће фластер на оток. Пробудивши се из сна, он осети да му је много лакше, а кроз један дан његове болести потпуно нестаде, и он отиде здрав, хвалећи Бога.

И друге премноге болести и премноги недузи исцељаваху се од помазивања миром, које излажаше из чесних моштију угодника Божјег Терапонта; тим миром се и ђаволи изгоњаху из људи, и смртни болесници враћаху у живот, – молитвама светог свештеномученика Терапонта, а благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме слава вавек, амин.

————————————————–
[1] Овог светог Терапонта треба разликовати од истоимених Светитеља који се спомињу 14. и 27. маја.

[2] Острво Кипар – у североисточном делу Средоземног Мора.

[3] Реч је о Диоклецијановом гоњењу, који је царовао од 284. до 305. г.