Као народ ове епархије и парохије, и као Црквени Одбор Црквене Општине Лепосавић, са дубоким жаљењем морамо констатовати да све што се дешавало и што се и даље дешава у нашој епархији, као и у нашој цркви (прогон нашег епископа Артемија, верног монаштва и свештенства, као и верног народа), подсећа на године када је комунизам био на свом врхунцу, и када је црква живела и опстајала у тешком прогону. Оно што је тада, чини нам се, било лакше него сада, јесте то да је прогон тада био више од споља него изнутра. Сада, мислимо, да је ситуација драстично тежа, јер је прогон честитих епископа, монаха, монахиња, као и честитог верног народа, који не жели одступити од своје вере, своје савести, много жешћи и бруталнији. Зашто? Зато што долази изнутра, и зато што је оном делу јавности која није у потпуности црквена, тешко објаснити шта се заправо дешава.
Као сведоци пастирског рада и деловања нашег епископа Артемија, и као стадо словесно, сматрамо да морамо подићи свој глас против безакоња у нашој цркви и нашој епархији, потврђујући тиме речи блаженопочившег патријарха Павла „ја казах и душу своју спасих“.
Онај који је цркве и манастире градио, обнављао, у њих усељавао живу цркву (Епископ Артемије), и ми заједно са њим у томе учествовали, сада у те цркве и манастире не можемо да уђемо. Дубоко погођени оваквим стањем, а као народ који живи на овим просторима и који дубоко осећа на својој кожи сву трагедију српског народа, као црквени одбор ове црквене општине осећамо потребу да останемо чисти и пред Богом, и пред својом савешћу, и пред својим потомцима и да оно што мислимо и осећамо објавимо и широј јавности.
У прилогу вам достављамо закључке као и потписе Председника и чланова Црквеног Одбора са седнице Црквеног Одбора Црквене Општине Лепосавић, одржане дана 2.1.2011. године у Лепосавићу.
Доставља ЦО ЦО Лепосавић