УТОРАК ТРИНАЕСТИ по Духовдану
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла
(Зачало 187 – Гл. 8, ст. 16-24; Гл. 9, ст. 1-5)
Браћо, хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово, да прими молбу, па будући врло ревностан, да оде к вама драговољно. А посласмо с њим и брата кога хвале по свима Црквама због проповиједања јеванђеља. И не само то, него је и одређен од Цркава да иде с нама на ово доброчинство коме ми служимо у славу самога Господа и по нашој жељи; чувајући се тога да нас ко не покуди за наше руковање оволиким обиљем прилога, јер се старамо за добро не само пред Господом него и пред људима. А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многим стварима да је ревностан, а сад још много ревноснији, због великог уздања у вас. Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник међу вама, а браћа наша, они су посланици Цркава, слава Христова. Покажите им, дакле, пред лицем Цркава, сведочанство ваше љубави и наше похвале за вас. Јер за такво служење светима излишно ми је да вам пишем; јер знам вашу добру вољу, због које се поносим вама пред Македонцима, пошто се Ахаја припреми још од лани, а ваша ревност подстаче многе. А браћу послах да наша хвала због вас у овој ствари не буде узалудна, него да будете припремљени, као што говорих, да се, ако дођу са мном Македонци и нађу вас неприпремљене, не постидимо ми, да не кажемо ви, због ове хвале. Тако нађох, да је потребно умолити браћу, да прије оду к вама и да припреме раније обећани ваш благослов, да он буде готов као благослов, а не као шкртост.