Доносимо Светосавску посланицу Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског др Артемија.
А Р Т Е М И Ј Е
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ
У ЕГЗИЛУ
Свему свештенству, монаштву и верним чедима
Епархије рашко-призренске
Радосни свесрпски поздрав
СРЕЋНА ВАМ СЛАВА – СВЕТИ ОТАЦ САВА
Данас се, децо Наша духовна, радује и земаљска и небеска Србија, јер данас прослављамо ваистину највећег Светитеља из рода нашега – Светитеља Саву. Сви Срби данас, ма где се налазили разасути и расејани по земноме шару, уједињени су у једној мисли и у једној молитви. Све мисли нашег народа данас се односе на Светога Саву, и све молитве наше упућене су Светоме Сави као првом и највећем нашем заступнику и молитвенику пред престолом Божјим. У свим храмовима, у свим школама – од основних до универзитета – на свим меридијанима где год Срби живе, име Светога Саве данас је изговорено безброј пута. И не само ове године, него је тако сваке године кроз многе векове. Многе песме су испеване и данас изрецитоване устима најмлађих потомака и поштовалаца Светога Саве, деце наше; многе беседе су данас изговорене о његовом бесмртном делу; многа предавања су одржана по разним институцијама и академијама у његову част, па ипак никада није могуће све казати и изрећи о Светоме Сави. Његов живот и дело превазилазе сваки људску реч. Ма шта људи казали и написали о њему, увек остаје много онога што није речено и написано. То је тајна његовог духа који га је надахњивао и руководио у животу дајући му снаге да уради све оно што је учинио за народ свој. Свети Сава је духовни океан којега Срби вековима испитују и проучавају, али никако да га у потпуности схвате и објасне. Он је у потпуности недокучив и необјашњив. У томе је тајна Светога Саве, тајна сваког Светитеља и Угодника Божјег.
И ми данас, браћо и сестре, и драга децо, иако смо се нашли у овим тешким условима, у прогонству и егзилу, лишени велелепних храмова, удаљени од многе наше браће и сродника, сабрали смо се у овом скромном храму Божјем, да према нашим могућностима и осећањима прославимо овај дивни празник. Говорећи данас о Светом Сави испуњени радошћу и љубави, чинимо то не толико да бисмо њега узвеличали, јер је он од Бога узвеличан и прослављен као нико из рода нашега, него да бисмо себе окрепили и ојачали да останемо и истрајемо на његовом еванђелском путу, да његовим примером осветлимо и обележимо пут којим наша генерација данас пролази, како са правога пута не би скренули, и изгубили се у мрежи лавирината и беспућа разних стаза и путељака које непријатељи видљиви и невидљиви плету око нас. Свети Сава је и нама данас, као и свим генерацијама пре нас, неопходан вођа и учитељ „пута који води у живот“, као што се пева у дивној црквеној песми испеваној њему у част.
Нажалост, многи данас прослављају Светога Саву само речима на један формалистички начин, следујући у животу неким другим учитељима, држећи се науке која је далеко од оне коју нам је Свети Сава оставио, заводећи наш народ на стазе које нису светосавске. Данас се од многих пред наш народ постављају лажни циљеви и идеали који не воде у живот вечни, него у вечну погибао. Бришу се границе између чисте и свете вере Православне и разних зловерја и јереси које све скупа чине свејерес екуменизма, папизма и глобализма. Много људи је саблажњено и заведено на те душегубне странпутице које нас удаљавају и одвајају од наших светих предака, од наше светосавске традиције, од нашег националног и народног идентитета.
Ми смо дужни да се трудимо да останемо на светосавском путу и да помогнемо нашем заблуделом народу да се на тај пут врати. Јер то је једини пут спасења, пут вечнога живота. Тим путем је ишао Свети Сава, и томе путу је учио своје савременике, а и све наше претке кроз векове. Зато је име Светога Саве тако светло и блиставо у свести нашега народа и после скоро осам стотина година. Његово грандиозно дело он је радио и стварао у српском народу и за српски народ на свим пољима свенародног живота. То његово дело је неодвојиво и непојм-љиво без његове охристовљене личности, као што се једно дрво не може ни схватити ни објаснити без његових плодова. Јер „свако се дрво по плодовима његовим познаје“ (Мт. 7, 17-20). А плодови дела и рада Светога Саве су многобројни и разноврсни, те стога несагледиви и необухватљиви потпуно у једној краткој беседи.
Свети Сава је уткан у све поре живота српскога народа не само свога времена, него и свих познијих векова све до данас; све их је оплеменио, облагородио, осветио. Благодатно зрачење таквога живота и рада пратила су наш народ кроз векове, ево преко осамстотина година. Његова светлост нам је зрачила у тами ропства, његова рука нас је водила када смо остајали без државе и политичких вођа, његов ум нас је саветовао шта нам ваља чинити кад год смо били у недоумици и на историјској раскрсници. Само захваљујући његовој помоћи с једне стране, и спремности Срба да га следе и слушају као свог духовног оца, учитеља и просветитеља, с друге стране, ми смо се одржали на овој историјској ветрометини до дана данашњега. И данас, када смо по ко зна који пут, поново пред историјском одлуком, ми свој опстанак видимо само у што вернијем следовању пута који је пропутио и нама у аманет оставио Свети Сава. Ван његовог пута, све друго су странпутице и беспућа; ван његовог духа, све друго су злодуси; ван његове просвете, све друго је мрачњаштво. Сагледавајући сав тај значај Светога Саве за род наш кроз векове, просветљени ум Светог Владике Николаја, ускликнуо је:
„Благо мајци која Саву роди,
И Србима док их Сава води“.
Стога и за нас, данашње Србе, важи освештано правило да, ако желимо добра себи и својим потомцима останимо верни својим светим прецима, не тражимо другога вођу, не идимо за продавцима магле и обећањима у виду шарене лаже којим се деца маме, не скрећимо са светосавског пута, ма каква нас невоља пратила. Следујмо и данас Светога Саву, јер само вођени њиме, нашим оцем и учитељем, остаћемо и опстаћемо као народ Божји. Проживели смо и преживели многе невоље и страдања на Косову и Метохији, и још их проживљавамо. Данас је угрожена цела Србија и цео народ. Сукоби, крвопролића, прогони, бежања, и многе друге невоље пратили су нас последње две деценије, како нашу државу тако и нашу цркву. Наша Црква, која је од Светог Саве била и остала народна Црква, свој народ никад није напуштала ни заборављала, него је увек била са њим и у добру и у злу све до дана данашњега. Та Црква је данас у опасности да напусти светосавски пут, да заплови у непознате и туђе воде екуменизма, да са собом и народ наш отуђи и уведе у лажно јединство са богомрском јереси папизма. До сада смо стално и свуда осећали да нас у свим невољама води и руководи рука Светога Саве, осећали смо да нас дух његов храбри. У нашим ушима звучале су умилно његове очинске речи и савети:
„Придите чада, послушајте мене,
Страху Господњу научићу вас,
Показаћу вам како радит треба,
У чему је пропаст, у чему је спас“.
Кога ћемо од данас слушати? За ким ћемо ићи? Не варајмо се, народе српски, православни. Немамо другога оца који ће нас тако волети као Свети Сава; нема другога пута којим бисмо могли ићи а да не залутамо и душе своје не погубимо, сем пута светосавског, пута Христовог. Само пут и пример Светога Саве може бити од вечне користи како нама данас, тако и онима који дођу после нас, ако будемо сви спремни да следујемо његовим путем у служби Богу и своме роду. Оставимо и оканимо се својих себичних личних, или ускопартијских интереса. Гледајмо народ Српски као целину, служимо њему као целини. Нека општи интерес буде наш императив, као што је био за Светога Саву, Светог Кнеза Лазара, Светог Владику Николаја и Светог оца Јустина Ћелијског.
То је порука и поука Светога Саве на овај предивни и преславни празник његов, порука и поука која нам је данас потребнија него икада раније, јер је и положај нашег народа како на Косову и Метохији, тако и у целој нашој држави и свуда где Срби живе, тежи и неповољнији данас него икада раније. Само као целина можемо заједно остати и опстати у овом тешком и злом времену. Стога, још једном и много пута помолимо се Богу и ускликнимо:
„Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози“.
Амин! Боже дај!
Ваш молитвеник пред Господом, смирени
Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
у егзилу
+АРТЕМИЈЕ