СУБОТА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА по Духовдану
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла
(Зачало 191 – Гл. 11, ст. 1-6)
Браћо, о, да бисте мало потрпјели безумље моје! Но и трпите ме. Јер ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме, да дјевојку чисту приведем Христу. Али се бојим да као што Еву превари змија лукавством својим, да се тако и мисли ваше не одврате од простодушности која је у Христу. Јер ако неко дође и проповиједа другога Исуса, којега ми не проповиједасмо, или други дух примате који не примисте, или друго јеванђеље које не добисте – ви то добро подносите! А ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола. Јер ако сам и невјешт у ријечи, али нисам у знању, него се у свему показасмо вама и свима.
И за упокојене
1 Сол (Зач. 270 – Гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.