Преподобни Акакије Синајски

29. НОВЕМБАР

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ

АКАКИЈА СИНАЈСКОГ (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за новембар)

 

Блажени Јован Лествичник[1] у својој славној књизи „Лествица“ пише о овом преподобном Акакију монаху? овако:

„Велики Јован Саваит[2] исприча ми истиниту ствар и достојну казивања. Бејаше један старац, врло лењ и зао. Говорећи не осуђујући га, него са циљем да обелоданим трпљење светитељево. Тај старац имађаше млада ученика по имену Акакија, простог по нарави и целомудреног умом. Акакије трпљаше од старца толика зла, да ће многима изгледати чак и невероватно: јер га он кињаше не само укорима и грдњама него га и бијаше сваки дан. Ипак, Акакијево трпљење не беше неразумно: јер Акакије тим својим безропотним трпљењем и незлобивим страдањем стицаше себи благодат Божију, која га ослобађаше вечнога мучења. А ја, – каже Јован Саваит Јовану Лествичнику – гледајући га сваки дан таког, као да је купљени роб или заробљеник који се страховито мучи, нарочито га сретах и питах: Шта ти је, брате Акакије? како проводиш данашњи дан? – А он ми одговараше: Као пред Господом Богом, тако ми је добро. – И показиваше ми понекад модрице на очима, понекад модрице на врату, понекад ране на глави. Ја пак, знајући да је он творитељ врлине, говорах му: Добро, добро, трпи, брате, да би ти било на спасење. – И проведе блажени Акакије код тог немилосрдног старца девет година, и пред смрт поболовавши мало отиде ка Господу.[3] И погребен би у отачкој гробници. A после пет дана старац његов оде к једном тамошњем великом оцу и рече му: Оче, брат Акакије, ученик мој умре. – Отац када то чу рече: He верујем ти, старче, јер Акакије није умро. – Старац на то узврати: Оче, ако ми не верујеш, онда хајде сам и види гроб његов. – Тада велики отац тај хитно устаде и оде са њим на гроб блаженог страдалца Акакија, и обраћајући му се као живоме, узвикну: Брате Акакије, јеси ли умро? – Благоразумни пак послушник, показујући послушност и после смрти, одговори: нисам умро, оче, јер послушноме је немогуће умрети. – Када то чу Акакијев старац, препаде се, и са сузама паде лицем на земљу. Затим измоли од игумана келију поред Акакијевог гроба, затвори се у њој, и поживе добродетељно радећи на спасењу своје душе, и после многих подвига отиде ка Господу Богу, коме слава вавек. Амин.

———————————–
[1] Свети Јован Лествичник замонашио се у својих двадесет година; последње четири године овога живота био игуман Синајсже обитељи; упокојио се у осамдесетој години живота, у шестом столећу; празнује се 30. марта и Четврте недеље Великог поста.

[2] Свети Јован Саваит (Молчалник) родио се половином петога века; био епископ од 482-491. године; последње године живота провео у пештери; празнује се 3. децембра и 30. марта.

[3] Упокојио се у првој половини шестога века.