Свети свештеномученик Александар Јерусалимски

12. ДЕЦЕМБАР

СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА

АЛЕКСАНДРА,

епископа Јерусалимскога (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за децембар)

 

Свети свештеномученик Александар, који се сјајно борио и пострадао за веру Христову, припада многобројним ученицима врло знаменитог учитеља Цркве трећега века, Климента Александријског,[1] које је он скупљао око себе у Александрији. У почетку трећега века свети Александар постаде епископ у Флавији, у Кападокији.[2] У време гоњења хришћана од стране цара Септимија Севера[3] овај свети ревнитељ благовести Христове би бачен у тамницу, у којој тамнова неколико година. По ослобођењу из тамнице свети Александар отпутова у Јерусалим да се поклони светим местима.[4] Тамо би дочекан од народа и пустињака, који беху обавештени одозго о његовом доласку, и према јасном откривењу небеском би изабран за сауправитеља престарелом патријарху Јерусалимском Наркису.[5] Читавих тридесет осам година свети Александар је богомудро управљао Јерусалимском Црквом.[6] Био познат као велики љубитељ просвете. При Јерусалимској цркви основао чувену библиотеку Јерусалимску. У њој сабрао књиге Светога Писма и дела ондашњих писаца хришћанских. За време љутог гоњења хришћана од стране цара Декија, свети Александар би ухваћен, и окован доведен у Кесарију Палестинску[7] на суд. На суду он неустрашиво и громогласно исповеди пред свима да је Христос Једини истинити Бог и Цар и Творац васељене. Притом изјави да је клањање идолима клањање демонима, и да је идолопоклонство убитачна заблуда. То разгњеви и разјари судију, те он нареди да светог епископа ставе на муке. И свети исповедник би мучен на разне начине. После тога судија донесе одлуку да светог јунака баце живог зверовима да га поједу. Изведен пред зверове, свети јунак Христов се помоли Господу оваквим речима: „Ако је воља Твоја да сада скончам, нека буде како Ти хоћеш!“ – Тада зверови притрчаше к светитељу: једни приклањаху главе своје пред њим, други му целиваху ноге, трећи му лизаху ране. И тако благодаћу Божјом светитељ Божји остаде неповређен. Затим поново би бачен у тамницу. И остаде у њој дуго време; и тамо предаде дух свој у руке Господу своме.[8]

————————————
[1] Климент Александријски – један од најзнаменитијих хришћанских учењака првих векова; упокојио се 217. године.

[2] Кападокија – пространа област у источном делу Мале Азије; Флавија – један од градова Кападокије.

[3] Око 209. до 210. године. Септимије Север – римски цар, царовао од 193-211. године.

[4] То је било 212. године.

[5] Свети Наркис патријарховао око 196. године, а затим по други пут 212. године. Спомен његов Црква празнује 7. августа.

[6] Од 212-250. године.

[7] Кесарија Палестинска – на источној обали Средоземног мора; један од најбогатијих и најлепших градова Палестине. Данас – рушевине.

[8] Свети Александар преставио се 251. године. Спомен његов врши се и 16. маја.