Почетна / ПОДСЕЋАЊА / Подсећање: ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ АРТЕМИЈЕ: НА КОСОВУ НЕМА НЕВИНИХ

Подсећање: ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ АРТЕМИЈЕ: НА КОСОВУ НЕМА НЕВИНИХ

oiy7hb7yГЛАСНИК КиМ број 22
Грачаница 4.септембар 2000.
НЕУТРАЛ, јул 2000, интервју

„Косово мора бити подједнако и српско и албанско и свих оних који су на Косову живели. Пут ка томе је да и Срби и Албанци осуде све злочине са било које стране и да признају да нема невиних у сукобу. Мора се прекинути свирепо насиље на Косову и Метохији…“

У вријеме када их је званична власт у Београду потпуно напустила, преосталим косовским Србима није преостало ништа друго до да покуцају на врата своје цркве и да се самоорганизују. Епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) један је од црквених великодостојника који је, често и сам изложен великим опасностима, уложио огромну енергију да заустави ријеку српских избјеглица са Косова и Метохије, и да у преговорима са представницима међународне заједнице српско питање на Косову и Метохији освијетли барем трачком наде. Епископ Артемије данас је предсједник Српског националног вијећа Косова и Метохије, а у интервјуу говори у улози тог вијећа у животу косметских Срба.

У протеклих скоро годину дана од доласка КФОР-а на Косово српски народ је много пострадао. Са Косова се повукла југословенска војска и полиција, са Косова су отишли скоро сви представници власти, сва интелигенција, лекари, професори… и велики број народа. Са преосталим народом остала је Српска Православна Црква са својим свештенством и монаштвом. Ми смо у првим данима и месецима улагали максимум труда да зауставимо реку српских избеглица који су одлазили са Косова и Метохије, да народ задржимо и поред свих страдања, жртава и притисака. Када се ситуација колико-толико стабилизовала, осетила се потреба да српска заједница на Косову и Метохији треба да јединствено наступа у решавању својих проблема у циљу боље заштите и безбједности народа који је остао на Косову, и на стварању неопходних услова за повратак свих прогнаника са Косова, како Срба тако и осталог неалбанског живља.

У том циљу се и родила мисао и идеја о стварању СНВ Косова и Метохије, које би деловало јединствено на читавом подручју Косова и Метохије. Од дана оснивања, СНВ труди се да часно извршава ту своју улогу. Све што чини, сви контакти са институцијама или појединцима међународне заједнице, сви сусрети и разговори имају пред собом само два циља: већа безбедност и сигурност за Србе који су остали на Косову и Метохији, и стварање адекватних услова за повратак свих прогнаних и избеглих Срба на своја огњишта, у своја села и градове – говори епископ Артемије.

НЕУТРАЛ: Ових дана код нас и у свијету актуелизиран је и нови пројекат КФОР-а, УНМИК-а, међународних и невладиних организација, како се наводи, СНВ-а, у коме се истиче да је реч о „Операцији Тројанац“ за безбједност и благостање за српску заједницу на Косову. Колико је СНВ консултовано око реализације овог пројекта?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – У последњих неколико месеци, а нарочито од 2. априла када је СНВ донело одлуку да српска заједница на Косову партиципира у ПАВК-у и КТС-у, његова активност је заиста постала веома жива и конструктивна у циљу реализације напред наведена два основна циља. Тако и у вези „Операције Тројанац“ СНВ не само да је консултовано, него је веома активно укључено у реализацију тога пројекта.

НЕУТРАЛ: Неки су мишљења да „Операција Тројанац“ још више затвара српско становништво у постојеће енклаве и да је то супротно проповедању о мултиетничкој будућности на овим просторима?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – Свима је слободно да мисле шта хоће и да говоре оно што мисле. Такво мишљење, како сте га Ви формулисали у своме питању, имало би смисла само када би неко тврдио да је „Операција Тројанац“ једини програм међународне заједнице и СНВ-а, и да је то трајно и коначно рјешење.

Међутим, тако нешто не само да нико не тврди, него и не помишља. Нама је јасно да је то само први корак у решавању многобројних проблема са којима се суочава међународна заједница на Косову, а поготову наш српски народ. Циљ овог програма је да се побољша квалитет живота Срба у централном Косову, како би они могли ту и остати, и како би те активности улиле наду и поверење прогнаних Срба у међународну заједницу и њене активности за стварање услова за повратак свих избеглица. А то управо треба да доведе до стварања мултиетничког Косова, што је и зацртано у Резолуцији 1244.

НЕУТРАЛ: Представници међународне заједнице започели су попис становништва на Косову и Метохији. Какав је став заузело СНВ у вези с пописом и најављеним изборима?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – Наш став смо до сада поновили много пута пред многобројним представницима међународне заједнице. А то је, да Срби у оваквим условима када насиље, злочини и убиства још трају, када је прогнано две трећине нашега народа са Косова и Метохије (преко 200.000 Срба и 50.000 других неалбанаца), када су сви градови Косова и Метохије етнички потпуно очишћени од Срба (сем Косовске Митровице), за СНВ је неприхватљив било какав попис становништва и било какви избори. Питамо их: У Приштини је до доласка КФОР-а живело 40.000 Срба. Сада их има 250-300 стараца који ни из куће не смеју да изађу. Ко ће нам се у Пришини пописати, и ко ће нам гласати? Са градовима Призрен, Ђаковица, Пећ и осталима, стање је још неповољније. Тамо немате ни једног Србина. Ми не пристајемо да садашње бројно стање Срба, после извршеног етничког чишћења у Вашем присуству, постане база за сутрашње решавање питања статуса Косова. Углавном су сви наши саговорници имали разумевања за ове наше непобитне разлоге, и нико није покушавао да нас даље убеђује. Свима је схватљив наш разлог да без слободе живљења нема ни слободних избора. Ми не желимо да правимо фарсу са изборима и да подижемо Потемкинова села, којима би неко махао и добијао политичке поене.

НЕУТРАЛ: Протекле двије седмице свакодневно се говори о повратку Срба и других прогнаника. Која је улога СНВ-а у реализацији овог пројекта, и да ли је повратак Срба била једна од тема Ваших разговора у Америци?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – Да, питање повратка Срба постављено је још фебруара месеца у Вашингтону приликом наше посете Америци, и од тада оно постаје кључна тема у свим нашим контактима са међународном заједницом. СНВ је од самог почетка активно укључена у његову реализацију, а нарочито од пре 15-ак дана када је отворен Комитет за повратак Срба у који су укључени главни представници међународне заједнице на Косову, као и СНВ.

НЕУТРАЛ: За када је предвиђен повратак Срба у Приштину и друге градове на Косову и Метохији?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – Рок није одређен. Тамо ће се Срби вратити онда када безбедносна ситуација буде таква да им не прети опасност по живот од стране албанских екстремиста. За сада је много лакше створити безбедносне услове у руралним областима где су и раније Срби живели у компактним целинама, као што су поједина села или групе села међусобно повезаних.

НЕУТРАЛ: На који ће начин Америка и друге земље Запада помоћи српску заједницу на Косову и Метохији?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – Мислим, на разне начине. Пре свега преко КФОР-а и УНМИК-ове полиције пружајући нам већу меру безбедности. Преко УНМИК-а, омогућавајући отварање локалних канцеларија, као неке зачетке локалне самоуправе. Преко УНХЦР-а, ОЕБС-а и других невладиних и хуманитарних организација у пружању неопходне материјалне помоћи за реконструкцију порушених и попаљених кућа, као и у неопходним средствима за живот бар у првој фази повратка. Наравно, да не пледирамо да овде набројимо све видове помоћи које је међународна заједница спремна да пружи српској заједници како би она била равноправни чинилац у трајном решавању косовског питања.

НЕУТРАЛ: Између представника Срба у Грачаници и Митровици уочљиви су различити ставови, па и супротстављена мишљења. Који су разлози овим супротностима?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – Ти различити ставови и мишљења односе се, углавном, само на једно питање: укључивање представника српске заједнице у привремену администрацију на Косову, тј. у ПАВК и ПСК. Представници Срба из Митровице сматрају да треба од међународне заједнице захтевати и добити решење кључних питања за српски народ – безбедност оних који још живе на Косову и повратак прогнаних, па тек онда сарађивати у прелазним административним телима УНМИК-а. Представници, пак, Срба из осталих српских енклава, а посебно из централног Косова, сматрају да се могло и требало укључити у административна тела, управо да бисмо имали прилике и могућности да и у тим телима, али и пред целом светском јавношћу износимо наше потребе и проблеме и захтевамо њихово неодложно решење. Наша одлука о ступању у ПАВК и ПСК у виду посматрача образложена је темељним захтевима међународној заједници да у року од три месеца реши нека основна питања од виталног значаја за опстанак српске заједнице на Косову и Метохији, а пре свега стварање услова и започињање процеса повратка прогнаних Срба. Ови различити ставови представника Срба из северне Митровице и осталог дела Косова и Метохије могу се разумети и објаснити различитошћу положаја Срба у северном делу Косова који имају извесне предности у односу на остале делове српског народа. То је, пре свега, директним наслањањем на остали део Србије, могућност слободног комуницирања, снабдевања итд. чега су Срби у осталим деловима Косова лишени јер живе у затвореним гетоима, који мање-више често личе на логоре (Ораховац, Гораждевац, итд.) Вероватно због свог положаја, Срби из северног Косова имају јаче изражено самопоуздање те отуда и воде политику „чврсте руке“, иако ни они, а ни ми нисмо уверени да ће их то одвести у бољу будућност. Ми, пак, у осталим деловима Косова знамо и осећамо да без сарадње са међународном заједницом и без њихове помоћи, ми једноставно немамо могућност останка и опстанка на Косову и Метохији. Разлика, пак, у ставовима и мишљењу, произведене различитим положајем нашег народа у разним деловима Косова, никако не значи цепање и деобу нашег народа. Тако ствари желе да виде и да тензије повећају само они који желе да манипулишу тешким положајем нашег народа на Косову и Метохији. Ми се надамо да ће се и ове разлике у мишљењима, па и у делању, временом превазићи уз мало добре воље са обе стране.

НЕУТРАЛ: Према наводима представника Савјета безбједности УН који су недавно посјетили Косово и Метохију, представници међународне заједнице односно УНМИК-а и КФОР-а настављају са редовним контактима са властима СРЈ и Војском Југославије. Колико сте Ви упућени у ове контакте и какве су евентуалне везе СНВ-а са актуелном влашћу у Србији и Југославији?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – Познато нам је да међународна заједница одржава неке контакте и сарадњу са представницима власти из Београда као и са представницима ВЈ вероватно на основу потписаног споразума у Куманову и, можда, још неких докумената, али ми нисмо ни у каквој мјери упућени или упознати са квалитетом и квантитетом тих контаката и сарадње. СНВ, бар до сада, није имало и нема никакве евентуалне везе са актуелном влашћу у Србији и Југославији. Просто не знам ни какву би везу могли имати јер ми смо на Косову, а њих тамо нема. Чак и они представници власти који контактирају са органима међународне заједнице (УНМИК-ом, КФОР-ом) не желе да са нама, члановима СНВ, сарађују или имају било који контакт, иако смо ми у више наврата покушавали да са њима успоставимо неки нормалан однос са циљем стварне помоћи нашем народу.

НЕУТРАЛ: Да ли представници СНВ-а контактирају са представницима албанске заједнице на Косову и Метохији изузимајући сједнице ПАВК-а у коме сте заступљени као посматрачи?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – За сада, не. Чак и на седницама ПАВК-а и КТС-а, иако чланови СНВ-а и представници косовских Албанаца сједе за истим столом, међу њима нема контакта.

НЕУТРАЛ: Шта би, по Вашем мишљењу, требало да учине Срби и Албанци и међународна заједница да би се превазишао јаз између Срба и Албанаца на Косову и Метохији?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – Тешко је сада прописати један такав рецепт који би био прихватљив за све три стране и који би уродио добрим плодовима. У сваком случају, сматрамо да би и Срби и Албанци морали да постану свесни да Косово никада не може бити само српско или само албанско. Косово мора бити подједнако и српско и албанско и свих оних који су на Косову живели пре ових сукоба, не у смислу поделе, него у смислу права и слобода. Пут ка томе је да и Срби и Албанци осуде све злочине са било које стране, признавши да нема невине стране у сукобу. Да се прекину свирепа насиља на Косову. Да се сви нестали и киднаповани, као и сви који се налазе по затворима било у Србији, на Косову или на неком трећем месту буду предани са својим досијеима међународној комисији која би, непристрасно размотрила сваки случај да би невин могао да буде пуштен на слободу, а ко је крив за било које недело или злочин, да се изведе пред међународно лице правде и поднесе адекватну казну.

НЕУТРАЛ: Има ли СНВ сазнања о досадашњим трансакцијама између Срба и Албанаца и под којим су условима сачињавани купопродајни уговори протеклих десет мјесеци. Колико је према Вашим сазнањима таквих уговора сачињено?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – О тим питањима немамо конкретна сазнања или увид, поготову када је у питању број таквих трансакција. Две три ствари су ту само познате – 99% таквих уговора је сачињено под непосредном претњом или притиском од стране Албанаца. Ко се успротиви томе, кућа му буде спаљена или минирана, а често пута и неко од породице убијен или киднапован. Све те трансакције вршене су у тајности, чак и од најближих комшија, те је немогуће имати било какав увид колико их је до сада извршено. И треће, све те трансакције ишле су по багателним ценама, по принципу боље ишта него ништа. Када бисмо имали правну државу, по мом мишљењу сви купопродајни уговори склопљени између Срба и Албанаца од времена доласка КФОР-а и УНМИК-а на Косову морали би бити подвргнути строгој ревизији, како би се, бар делимично, неправда исправила.

НЕУТРАЛ: Шта се предузима да се на Косову и Метохији ријеши питање црквене имовине?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – За сада ништа. Док се не успостави владавина права и закона на Косову, по том питању није могуће ништа учинити. Трагично је да српска власт за време свога мандата на тим просторима, као и на нивоу целе СПЦ није имала слуха ни разумевања да то питање благовремено реши у духу правде. Данас би много мање невоља имали. Али, о томе ће, нема сумње, историја рећи свој непристрасан суд.

НЕУТРАЛ: Које су, по Вашем мишљењу главне препреке за реализацију Резолуције 1244?

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – Мислим, неспремност међународне заједнице да се одлучније супростави албанским терористима и екстремистима, те да буде непристрасна када су проблеми на Косову у питању. Евидентно је да је до сада међународна заједница (пре свега УНМИК) решавала само албанско питање на Косову и то по националном кључу. Сву своју стратегију међународна заједница заснивала је (и још увек заснива) на „албанској жртви“ свесно затварајући очи да у задњих десет месеци примети и сагледа да су жртве Срби, Роми, Муслимани и други неалбанци на Косову, а да су Албанци, дојучерашње жртве, постали џелати и злочинци. Нема сумње, демократизација Србије и Југославије, у многоме би допринела бржем и позитивнијем решењу косовског проблема на принципима Резолуције 1244. Отуда и сарадња СНВ КиМ-а са уједињеном демократском опозицијом у Србији јер верујемо да без демократске, економски јаке и правне државе Србије, питање Косова у Србији и нас Срба на Косову и Метохији, неће и не може бити трајно и праведно решено.

Арсеније Николић