У недељу 6. марта у Београду, у капели посвећеној Преподобном Јустину Ћелијском, одслужена је прва катакомбна Литургија. Свету Литургију је служио настојатељ манастира Црна Река у егзилу Архимандрит Николај уз саслужење Јеромонаха Наума, старешине капеле. Поред прогнаног монаштва из Епархије рашко-призренске Литургији је присуствовало и око 300 верника из Београда и околине. Због ограниченог простора многи од њих су се за време Литургије налазили изван капеле. Хладно време и слаба чујност изван зидина капеле учинили су да се неки од верника, нажалост, врате својим домовима. На крају Литургије верном народу се надахнутом беседом обратио Архимандрит Николај (беседа се налази у прилогу). После Свете Литургије катакомбно братство које опслужује капелу приредило је пригодно послужење за све присутне.
Подсетимо се у овом прилогу да је прошле године на почетку Великог поста започео нови голготски период Епархије рашко-призренске и то разбојничким упадом новог администратора у тор оваца које припадају Владици Артемију. Намера је била да се из корена ишчупа сваки свето-предањски рукосад Владике Артемија. Невиђена медијска кампања и неславне активности администратора на самом почетку о томе су најбоље сведочили. Годину дана касније, милошћу Божијом, имамо радосни догађај – отварања још једног богослужбеног места Епархије рашко-призренске, и то у престоници. Овај догађај потврђује истину: Човек снује, а Бог одлучује. И заиста, тамни и мрачни синови из нашег народа су хтели да униште све што је Владика Артемије светосавски-ревносно узгајао у врту своје Епархије тридесетак година, а Бог је на чудесан начин његов врт проширио на целу Васељену. Хтели су да мноштвом лажи и клевета затрпају истину а Господ чини да она из дана у дан постаје све сјајнија. Хтели су да га учине усамљеним и заборављеним владиком у далеком Шишатовцу, а гле, Бог га све више чини свенародним владиком и даје му светињу у центру Београда, Хтели су да запуше уста праведничка, а гле, Господ у самој престоници кроз капелу Преподобног Јустина Ћелијског појачава његов светопредањски глас. Ко има уши да чује нека чује и нека прослави Господа у срцу своме.