М. Вујанић: Објава Ограђивања!

Г-дин Мирослав Вујанић из Митрополије Дабробосанске објавио је своју одлуку о Oграђивању тј. Oдељивању (η Αποτείχιση), због екуменистичке јереси.

Претходних дана сведоци смо истоветних чињења и у другим Помесним Црквама (Грчкој и Руској), где су Православни верници и клирици због јереси екуменизма, коју проповедају и у којој учествују многобројни Епископи, на основу 15. Канона Прво-Другог Сабора у Цариграду одлучили да се ограде од тих Епископа и њихових клирика, тј. да прекину општење са њима.

Отворено писмо свим свештеницима, свештеномонасима – служитељима олтара Христова и свом монаштву Митрополије дабробосанске, али и све Србске Православне Цркве

Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа. Амин!

Драги оци, свештеници Једне Свете Саборне (Православне) и Апостолске Цркве, помози вам Бог и благословите. Овим обраћањем немам намјеру да вас питам низашта друго, осим за исправно учење и исповиједање вјере православне, коју нам преко својих Апостола и Светих Отаца, а кроз Цркву Православну остави сам Господ и Спас наш Исус Христос.

Драги оци, јесмо ли ми Срби, потомци Светог Симеона и Светог Саве, народ који је кроз цијелу своју историју тешко страдао од јеретика, а прије свих од римокатолика латина и то само зато што је православан? Ако савјести имамо и истину говоримо, одговор на горе постављено питање може бити само један: да, ми смо Срби, потомци Светог Симеона и Светога Саве, народ који је кроз цијелу своју историју увијек и тешко страдао од јеретика, а прије свих од римокатолика латина и то само зато што је православан.

Драги оци, да ли се икад у историји рода нашег десило да је србски патријарх, владика, свештеник или човјек црквено општио, молио се и празновао са римокатолицима латинима или неким другим јеретицима? Ако савјести имамо и истину говоримо, одговор на ово питање може бити само један: никад у историји рода нашег и Цркве Србске ни један Србин православни, био он патријарх, епископ, свештеник или прост човјек, није црквено општио, нити се заједно молио и празновао са римокатолицима латинима, као ни са другим јеретицима.

Наш отац Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, због историјских је околности био „крштен“ у католичкој „цркви“, али кад је спознао истину православну, никакве даље околности га нису спречиле да остави римокатоличко-латинску лаж и да се крсти у Цркви Православној. Због таквог разобличења римокатоличке лажи и ревновања за веру православну, он и све потомство његово до данашњих дана трпи нападе од латина. Због такве ревности у вери православној Господ га посвети! Треба ли нам бољи примјер? Свети Отац наш Сава Равноапостолни, на чију молитву је Господ и мртве васкрсавао, цијелог свог живота јасно је упозоравао народ србски на то ко су римокатолици латини и заповиједао да их се, као јеретика чувамо, а за све будуће генерације Срба оставио је јасан путоказ, рекавши: „Срби, народ мој – Христови су, а не папини!“

Али не само Свети Симеон и Свети Сава, него и сви Свети Оци Цркве Православне, као и сви свети преци наши, римокатолике латине су сматрали јеретицима, са којима не може бити никакавог црквеног заједничарења, општења, ни празновања. Тако Свети Марко Ефески о латинима каже: „Јасно је да су они (латини) јеретици јер су се потпуно одвојили, при чему је њихово учење о Светом Духу – хула на Њега и највећа од свих опасности и ми их одбацујемо као јеретике…“ „Оно што се тиче Цркве никада се не може разрешити путем компромиса…“ „Ми смо одбацили латине ни због чега другог, него због чињенице да су јеретици. Зато је потпуно погрешно сједињавати се са њима…“

Од самог оснивања Црква Христова трпи нападе и непријатељства, али, ипак, од свих најопаснији су они напади који од лажних учитеља и лажних пастира долазе подмукло из саме Цркве. Да би Цркву и вјерни народ оградили од таквих лажних учитеља (јеретика) и њихових лажних учења (јереси), Свети Оци на Светим Саборима Духом Светим донеше црквена правила, Свете Каноне, који упућују, опомињу, али и предвиђају казне за све непослушне, а нарочито за оне који преко лажних учења, тј. јереси у Цркву уносе немире, свађе и раздоре. Поменућемо само неке од Светих Канона:

10. правило Светих Апостола: „Ко се заједно са одлученим, макар у кући молио буде, нека се одлучи“

45. правило Светих Апостола оштро санкционише преступнике, прописавши: „Епископ или презвитер или ђакон који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи, ако им пак, допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне“

У 33. правилу Лаодикијског Сабора се каже: „С јеретицима или расколницима не смије се заједно молити“

А 38. правило Лаодикијског Сабора каже: „Не смије се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју“

6. правило Лаодикијског Сабора каже: „Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси, да улазе у дом Божији“

Из свега неколико горе побројаних Светих Канона јасно се види да је за све православне епископе, свештенике и мирјане свако црквено, молитвено и празнично општење са јеретицима строго забрањено, и за такве тешке преступе су предвиђене најстроже црквене казне – за епископе и свештенике свргнуће до одлучења, а за мирјане одлучење. О великом греху скрнављења православних храмова и сходно томе строгој казни којој подлежу поједини епископи због увођења римокатоличких бискупа у олтаре православне (случај са „митрополитом дабробосанским“ Николајем у Саборној цркви у Сарајеву) излишно је и говорити.

Ако све горе наведено прост народ још и не зна (а даће Бог да сазна), Ти, оче, треба да знаш. Да, оче, Ти си дужан да знаш шта православнима преко Светих Отаца и Светих Канона заповиједа Света Црква. Ако, ипак, кажеш да не знаш или да ниси знао, наводим Ти ријечи поуке и опомене Преподобног Серафима Саровског: „Доћи ће вријеме кад ће се под изговором црквеног и хришаћанског прогреса, а да би се угодило потребама овога свијета, измијенити и изврнути Свети Канони и догмати (учења) Свете Цркве, заборављајући да они имају начела самог Господа Исуса Христа, који је научио Своје ученике Свете Апостоле и давно им указао о стварању Цркве Христове, као и о њеним правилима. Све оно што је примила и пригрлила Света Црква треба да буде драгоцјено хришћанском срцу. Што је установила Црква на Седам Васељенских Сабора – испуњавај. Тешко ономе ко би једну ријеч додао или одузео“.

Ријечи светога јасно указују на то да нико – ни појединац, ни сабор епископа не може да мијења оно што је једном за свагда на Светим Саборима установила Света Црква. Сходно томе, никаква одлука, нити наредба, било усмена или писмена, од стране било кога, па и надлежног епископа, не може православне хришћане, тим прије свештенике натјерати да крше Свете Каноне, да газе Свето Предање и да тако урушавају Цркву Христову. Јер свети заповиједају: „Нека нико не господари у нашој вјери – ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само – једини Бог, Који нам је кроз своје ученике и предао ту вјеру“ (Свети Марко Ефески). Па Те стога питам, оче: зашто својим општењем са јеретицима Ти кршиш Свете Каноне и тако се дижеш против Светих Отаца, Свете Цркве Христове и самог Бога? Зашто чиниш (не)дјела која никад нико од наших светих предака ни у каквим животним ни историјским околностима није чинио, и тако вређаш све претке наше и све мученике православне? Шта је то, оче, тебе везало и свезало па те гони да, кршећи Свете Каноне, народ србски наводиш на саблазни, међусобне свађе, расколе, те да тако себе, своју паству, своју породицу водиш у пропаст, погибију и вјечну смрт?

И о савјести да вас питам. Кад се молите заједно са „браћом из сестринске вам цркве папине“, да ли поменете и све невине мученике србске, који су уморени само зато што су били православни?! Да ли уз Србске Новомученике поменете и њихове кољаче усташе Павелића, Артуковића, Францетића, Будака, фра Мајсторовића, којима ти исти „ваши пријатељи зајудничари“ држе помене? Да ли заједно са Јасеновачким Новомученицима поменете и Степинца, духовног вођу НДХ, којег „ваши самолитвеници“ из папинске цркве проглашавају блаженим (светим)? Оче, да ли се заједно помолите и за оног претходног папу, који је први тражио да се у овом посљедњем рату бомбардују Срби у Босни и Херцеговини и Србији, и највише инсистирао на томе?

Питање и за Вас, оци – свештеници, свештеномонаси и монаси који нисте црквено општили, заједно празновали, нити се молили са јеретицима, али прећуткујете ово свејеретичко екуменистичко зло, које преко страних и домаћих слугу Новог свјетског поретка на наш народ просипају Ватикан, масони и хазарија: ко вам је заповиједио да ћутите кад се јерес проповиједа? Ко вам је рекао да се о лажи не говори и да се народ не упозорава? Знате ли ви да онај ко прећуткује јерес и пропушта лаж саучествује у њиховом ширењу? Зашто јавно, јасно и србски гласно не обзнаните народу своме, томе стаду светосавском које лута у магли и мраку полуобавјештења и лажи, какав је ваш став о (не)дјелима екумениста у Србској Православној Цркви?

Да ли србски православни свештеник, свештеномонах, монах и прост човјек, док му вјеру кваре и док народ његов воде на жртвеник непомјанику преко тајног и лукавог јединства са јеретицима, а све с циљем успостављања Антихристове вјере Новог свјетског поретка, треба да ћути, „мудро“ држећи своја уста затворена? У временима кад се вјера напада не смије се ћутати, а један од највећих стубова православља Св. Григорије Богослов каже: „Ћутањем се издаје Бог“.

Екуменизам је свејерес – каже Свети Јустин Ћелијски, а „Патријарх“ Иринеј отворено проповиједа да је он екумениста, дакле свејеретик. Јесте ли Ви, оци драги, у духовном сагласју и јединству са Светим Јустином Ћелијским или са „Патријархом“ екуменистом Иринејем?

О учешћу у прослави јеретичких и паганских празника све су рекли Свети Апостоли. 71. Апостолско Правило гласи: „Ако неки хришћанин принесе јелеј у храм пагански, или у синагогу јудејску и на њихов празник запали свијећу: да буде одлучен од општења црквеног“. Сви смо свједоци како „Патријарх србски“ Иринеј јавно погази учење Господа Исуса Христа, које нам Он остави преко Светих Апостола. И сад, јесте ли Ви, оци, у послушању таквом „Патријарху“ Иринеју, или сте у Духу Светоме у послушању Светим Апостолима и преко њих самом Господу Исусу Христу? Кажите својим чедима, својој пастви, народу србском може ли се бити у послушању и Апостолима и паганима и може ли се служити и Богу и мамону? Добро знамо шта нам се кроз Свето Писмо заповиједа: „Не упрежите се у исти јарам са невјерницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост са тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав дио има вјерник са невјерником? И какво је слагање храма Божијег са идолима?” (2. Кор. 6, 14-16).

Много је питања, оци. Има ли одговора? Уколико сад у овом свијету прећуткујете одговоре на горе постављена питања, на Страшном Суду Христовоме неће бити могуће прећутати ништа.

Данас, у вријеме подмуклих и жестоких напада који на светоотачко учење и саму Цркву Христову долазе управо из саме Цркве, ћутање и неутралност се не могу сматрати врлинама, нити правдати православном икономијом, јер је више него јасно да таква икономија-ћутологија или неутралност иду на руку само вуковима у јагњећим кожама који су се увукли у СПЦ. Свети Николај Србски каже: „Неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи неутралност значи помагање злу. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: ‘Ко није са мном, против мене је’. Они који нису ни врући ни хладни, дакле неутрални, Њему су одвратни. Бити неутралан, није одлика србског народа.“

Или ћемо бити Срби, људи Христови, или ћемо бити екуменистички одроди и слуге папине и Антихристове. Или ћемо служити Богу и роду своме, или ћемо служити ђаволу и слугама његовим. Два господара служити не можемо! Свако има могућност да бира за себе и треба мислити како ћемо стати пред Христа, Светог Саву и пред сав мученички народ наш поклан са благословом Ватикана и побијен са благословом Новог свјетског поретка у посљедњем бомбардовању.

Драги оче,

Као човјека и као ближњег свога, ја Те волим и увијек, и дању и ноћу, Ти стојим на располагању. Оче, као истинског свештеника Цркве Православне и као истинског служитеља олтара Христова, ја Тебе требам и као највишег госта и као самог свеца ја Те примам у свој дом! Али Христа ради, Светих Отаца ради, Светих Јасеновачких Новомученика ради и ради свих побијених мученика православних од руке јеретичке, пред Богом и пред људима сад ти кажем: оче, докле год се молиш и празнујеш заједно са римокатолицима латинима и другима јеретицима; докле год лукаво ћутиш о сваком екуменистичком свејеретичком злу које од папе, хазарије и Новог свјетског поретка удара на Цркву Светосавску и народ наш; оче, докле год Ти је пречи владика којем је католички папин бискуп ближи од Светих Отаца, од Светог Саве, од твоје пастве, од србске сиротиње и од покланих Срба по јамама балканским…

Оче, све дотле док саучествујеш у свим горе побројаним екуменистичким антиправославним, антисрбским (не)дјелима, било директно – учешћем, било индиректно – ћутањем, мени, оче, од тебе не треба ништа – ни освећење водице, ни резање славског колача, ни крштење, ни опело. Ништа ми од Тебе, као таквог свештеника, не треба, нити Те у кућу примам, па како Бог да и мени и Теби!

С друге стране, оче, чим оставиш свејерес екуменизма и поново прихватиш једину истиниту вјеру православну, онако како нам је Свети Оци предадоше и ја, оче, Тебе прихватам. Или Ватикан и екуменизам, или ја, твој Србин. На Теби је.

Опрости, Господе, многрешном народу Твоме србском и одржи нас чврстим и непоколебљивим у Твојој вјери православној, по ријечима оца нашега Светог Јустина Ћелијског: „Хвала чудесном и чудотворном Господу моме Сладчајшем: ничега се не бојим јер стојим у слободи којом ме Христос ослободи: у слободи од страха, у слободи од смрти, у слободи од пакла, у слободи од ђавола. Свега се тога не бојим: ни страха, ни пакла, ни ђавола – све је то мртво пред Господом мојим, за Кога живим и за Кога свом душом, свим срцем, свим бићем стојим“.

Господе Исусе Христе, Сине Божји, молитвама Светог Саве, Светих Јасеновачких Новомученика и свих светих православних мученика страдалих у сва времена од руке јеретичке, одржи нас на путу Истине и правовјерја, уклони од нас сваки утицај јеретичких лажних учења, која се народу твоме србском подмећу преко свезла глобализма и свејереси екуменизма и помилуј нас грешне. Амин.

На Крстопоклону Недјељу, љета Господњег 2011.

Мирослав Вујанић
Пале – Романија, Митрополија дабробосанска
Босна и Херцеговина, Светог Саве дједовина