Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Синаксар на Велики Понедељак

Синаксар на Велики Понедељак

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

 

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

С обзиром на значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји посебна служба у Посном Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској причи или догађају чији се помен врши.

Велики Понедељак: Вршимо помен блаженог Јосифа Прекрасног, најмлађег сина Патријарха Јакова, којему позавидеше браћа његова и продадоше га за тридесет сребрника, као и сасушене смокве. (Мк 11, 12-14)

Велики Уторак: Вршимо помен десет девојака. (Мт 25, 1-13)

Велика Среда: Вршимо помен жене блуднице која помаза Господа миром, јер ово би мало пре Светих Страдања. (Мт 26, 6-13)

У свети, пак, и Велики Четвртак, Велики Петак и Велику Суботу, вршимо спомен догађаја из живота Господа Исуса Христа.

Велики Четвртак: Вршимо помен Свештеног прања (ногу), Тајне Вечере – предавања Страшних Тајни, Натрпиродне молитве и Издајства.

Велики Петак: Вршимо сећање на света и спасоносна и страшна страдања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, која је добровољно примио нас ради, тј: пљување, бијење, шамарање, ругање, исмевање, црвену хаљину, трску, сунђер, оцат, клинце, копље, и после свега овога, крст и смрт.

Велика Субота: Празнујемо боготелесно погребење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и његов силазак у Ад. Тиме је род наш позван из трулежи прешао ка вечном животу.

Синаксари у овом виду постоје само у Словенском Триоду, одакле их и преводимо.

Синаксаре Велике Седмице превео је Епископ рашко-призренски Артемије, и објављени су у богослужбеној књизи Посни Триод – Велика Седмица, издање Епархије рашко-призренске 2008.

                                                                                                                                                            Уредништво

sharkanew

 

СИНАКСАР НА ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК

 

veliki-ponedeljak-sv-josif1

Стихови о Јосифу прекрасном:
Целомудрени Јосиф, показа се као праведни моћник;
И житодавац, о добара хрпо!
Други стихови о сасушеној смокви:
Синагогу Јеврејску, преко смокве, Христос
Показујући као безплодну духовно,
Клетвом осуши; бежимо од њених страсти.

У свети и Велики Понедељак вршимо спомен блаженог Јосифа прекрасног, и осушене смокве; будући да отуда узимају почетак света страдања Господа нашега Исуса Христа, јер се Јосиф узима као Његов први праобраз. Овај, дакле, беше последњи син Патријарха Јакова, којега роди Рахиља, а којем позавидеше браћа његова због неких виђења у сну. Најпре га скриваху у ископаној рупи; а затим би украден од оца којега деца његова преварише крвавом хаљином, као да су га звери изеле. А он би продат Исмаилћанима за тридесет сребрника, који га опет продају Петефрију, старешини евнуха цара египатског фараона. А када госпођа његова (супруга Петефријева) насрну на целомудреност младића, овај не хотећи да учини безакоње, оставивши ризу побеже, она га облага господару његовом, те он допаде горких окова и тамнице. Такође после тумачења снова би изведен (из тамнице) и показан цару, и од њега би постављен за управника целе земље Египатске. И опет помоћу раздавања пшенице би показан браћи својој, и проживевши добро у животу своме, умре у Египту, при свим својим добрима познат је као велики у целомудрености својој. И он је праобраз Христа, јер и Христу једноплемени Јевреји позавидеше, и би продат од ученика за тридесет сребрника, и затворен (сахрањен) у мрачни и тамни гроб, и отуда по својој моћи васкрснувши, царује над Египтом, спремним на сваки грех, и до краја га побеђује, и влада над целим светом, и човекољубиво нас искупљује тајанственим раздавањем пшенице, јер сам себе давши за нас, храни нас небеским Хлебом, својим живоносним Телом. Због тога дакле сада добија назив Прекрасни Јосиф.

А овде и о сасушеној смокви вршимо спомен. Пошто божански Еванђелисти, то јест Матеј и Марко, по историји о Цветима, наводе: А ујутру када изађе (Исус) из Витаније, огладне. А други: Враћајући се ујутру у град, говори, огладне, и видевши смокву која имађаше само лишће, јер не беше време смоквама, дође к њој, и пошто не нађе на њој плода, рече: Да не буде више на теби плода до века; и усахну одмах смоква. Смоква је дакле, Јеврејска зборница, на којој Спаситељ не нашавши одговарајућег плода, већ само сенку закона, и то је узео од њих, учинивши је потпуно непотребном. А ако неко каже: зашто је бездушно дрво постало суво, примивши клетву не сагрешивши? нека научи, да Јевреји гледајући Христа који увек свима чињаше добро, и никоме не учинивши ништа нажао, говораху, да има моћ да чини само добро, а не и да чини зло. А човекољубиви овај Владика, не хтеде ово показати на људима, да би дакле, уверио неблагодарне људе, да има довољно моћи и за казну, а да као добар не жели, него на бездушној и неосетљивој природи (смокви) казну остварује. А уједно с тим је и нека неизрецива реч, која нам је дошла од премудрих стараца. Као што говори Исидор Пелусиот: да је ово било дрво преступа, чије су и лишће употребили преступници (Адам и Ева) као покривало. Зато је од Христа и проклето човекољубиво, будући да тада није пострадало, да више не доноси плода који би послужио греху. А као грех смокве показује се у сличности: јер има особину да ствара сласт својствену греху, која потом мучи и огорчује савест. Ипак по Оцима, повест о смокви овде је постављена ради умилења, а о Јосифу јер он носи праобраз Христа. А смоква је свака душа, која је без сваког духовног плода. На њој ујутру, после овог садашњег живота, не нашавши Господ покоја у њој, осушује је клетвом, и шаље у вечни огањ. И стоји као неки стуб сасушен, плашећи оне који не доносе прикладан плод врлина. Молитвама Прекрасног Јосифа, Христе Боже, помилуј нас.