Манастир Светог Саве

Катакомба манастир Светог Саве Српског се налази на северу Косова и Метохије у селу Жеровница, општина Звечан. Најпре се катакомба налазила у селу Житковац. Била је формирана у изнајмљеној кући, почетком јануара 2011. Чланови братства су били настојатељ јеромонах Евтимије (Милентијевић) и јерођакон Јаков (Купрешак). Формирана је капела Светога Саве и богослужења су почела неколико дана пред Божић. Недуго затим стигле су озбиљне претње, а затим и два напада молотовљевим коктелима на катакомбу, тако да се власник уплашио и дао отказ братији. Њима је то био знак да морају обезбедити себи кров над главом јер би се и следећи станодавац нашао у истој ситуацији. Верници Епархије заједничким снагама су купили кућу са окућницом на којима је настала катакомба Светог Саве у Жеровници, која се налази на стотинак метара изнад Основне школе „Свети Сава“.
Непосредно пред усељење, 17. марта 2011, катакомба је запаљена убацивањем запаљиве направе кроз прозор. Штета је била велика али је за месец дана успешно санирана. Формирана је капела посвећена Светом Сави и почела су редовна богослужења. Напади на катакомбу нису престали. Три пута су чупани и демолирани путокази ка манастиру. Организована је тзв. петиција за протеривање монаха, која је била оглашавана на локалним медијима.

Два пута је забрањивана градња цркве, за коју су монаси имали редовно издату грађевинску дозволу. Због тога су тужили Општину Звечан Управном суду у Нишу и добили спор.
Наиме, након добијене грађевинске дозволе започети су радови на изградњи цркве. На самом почетку радова дошао је грађевински инспектор из Општине Звечан и уручио монасима акт од председника Општине о поништавању издате грађевинске дозволе (без образложења и навођења разлога за то) која је ступила на снагу одмах. Уз Божју помоћ и стручну помоћ адвоката забрана је оборена на Управном суду у Нишу. Нажалост, овај процес зауставио је радове на две и по године. Након тога је градња настављена, али је поново дошао исти инспектор и рекао да опет мора да заустави радове јер монаси немају „косовску“ (читај шиптарску) дозволу. У бурној реакцији на тај крајњи безобразлук, отац Евтимије је запретио тужбом и гоњењем до Међународног суда у Стразбуру, јер је у рукама имао грађевинску дозволу Општине Звечан. То је отац Евтимије навео и у записнику инспектора. Монаси су наставили градњу не обазирући се на нови покушај забране, а инспектор се више није појављивао. Саграђена је једнобродна црква са дрвеним тремом.
Настојатељ манастира је протосинђел Евтимије.