Томина недеља у катакомби Св. Апостола Томе

На Томину недељу, 25. априла/8. маја, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је, Свету Архијерејску Литургију у катакомби Светог Апостола Томе у Врњачкој Бањи уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Евтимија (Милентијевића), протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Романа (Папића) и јерођакона Паладија (Матића). Прославила храмовне славе присуствовало је монашто епархије и око 150 светосаваца из различитих крајева Србије.

У својој архипастирској беседи владика је говорио о празнику Васкрсења као победи Господа Христа над троглавом аждајом греха, смрти и ђавола, и о чудесном јављању Господа Христа неверном Апостолу Томи и осталим ученицима у осми дан по Васкрсењу, док су били у закључаној просторији. При томе је Владика нагласио:

„Један од можда најинтересантнијих сведока васкрсења Христовога јесте Свети апостол Тома коме је ова богомоља овде посвећена и која данас слави своју крсну славу, своје име, свога заштитника, Апостола Тому. Када се Господ по Васкрсењу јавио Својим ученицима, сигурно по промислу Божјем, Тома није био са њима. Остали ученици су Га видели, радовали се, примили благослов од Њега и све. Кад је Тома дошао они су му радосно говорили: „Видели смо Господа!“ али он није веровао и рекао је њима: „Док не видим ране на рукама Његовим и не ставим прст свој у те ране од клина и не ставим руку своју у ребра Његова, нећу веровати.“ Толико је био Тома упоран у томе јер је тражио опипљиве сведоке за то што му његови другари причају. Прошло је осам дана и Тома је то време провео у своме неверју. Осми дан поново су били сви ученици на скупу сакупљени, био је и Тома са њима и Господ поново кроз затворена врата се појављује мећу њима, поздравља их са: „Мир вам!“ и онда се обраћа Томи: „Томо, пружи руку своју и види ране Моје, пружи прст свој и опипај ране од клина и пружи руку своју и метни у ребра Моја и не буди неверан него веран.“ Јеванђеље не каже да је Тома то и опипао али је он био тиме уверен да је само ускликнуо: „Господ мој и Бог мој!“ Тиме Га је признао и за Господа и за Бога и да је Он васкрсао. А Господ поново каже: „Томо, Томо, пошто си ме видео веровао си, благо онима који не видеше а вероваше!“

Тај благослов онима који не видеше односи се и на нас, браћо и сестре, и на све хришћане у току две хиљаде година који својим очима нису видели васкрслога Господа али су Га видели очима вере своје, срца свога, примили Његову веру преко Светих Апостола и до сада ту веру држимо и по њој живимо. Дакле, апостол Тома је најпре био неверовао а онда се уверио и поверовао. И тако да, ми такође сада, ми који смо овде сабрани, ми смо такође сведоци Васкрсења Христовога јер да није Христос васкрсао не би било хришћанства, не би било Цркве Божје на земљи, не би било ни нас данас овде, не бисмо имали календар препун Светитеља Божјих јер све је то Господ Својим Васкрсењем омогућио и осигурао и даровао нама људима..“

Након Свете Литургије Епископ Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива, које су принели манастир и овогодишњи домаћин славе Рајко Брадић из Краљева. За домаћина идуће године пријавио се Далибор Стаменковић из Врњачке Бање.

Након духовог окрепљења на Светој Литургији уследило је и телесно укрепљење трпезом љубави коју су заједнички припремили манастир и овогодишњи домаћини. Празнично славље је додатно украшено пригодним програмом малих светосаваца из катакомбе.

Уредништво

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.