Подсећање: Васкршња порука Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-Призренског и Косовско-Метохијског Г.Г. Артемија

ГЛАСНИК КиМ број 54, 21. април 2001. година

ВАСКРШЊА ПОРУКА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКОГ ГОСПОДИНА АРТЕМИЈА 

ДАТА О ВАСКРСУ 2001. У ГРАЧАНИЦИ

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

„Ходите примите светлост,

од незалазне светлости,

и прославите Христа

Васкрслог из мртвих“!

Овим сверадосним поздравом, драга и верна децо духовна, дочекујемо и прослављамо највећи хришћански празник, који се у црквеним песмама назива „Празник над празницима“ и „Славље над слављима“. Празник Васкрсења Христовог довршава и осмишљује све остале хришћанске празнике: и Божић, и Богојављање, и Преображење, и Цвети. И све остале празнике Светитеља и Угодника Божјих, чија су имена испунила календар и житија светих овде на земљи и Књигу Живих на небу.

Да се мисија Христова на земљи завршила на Голготи на Велики Петак, да је Христос, дакле, пострадао на Крсту и сахрањен у гетсиманском гробу, а да није, како је обећао, трећи дан Васкрсао, Он би био и остао једини хришћанин у историји света. Васкрсење Христово, највеће чудо у васиони посведочено је и потврђено убедљивије и јаче него само постојање овога света.

Целокупна историја Хришћанске Цркве за две хиљаде година јесте једна моћна и громогласна проповед о Васкрсењу Христовом. Сви свети Апостоли, Светитељи, Мученици, Преподобни, и сви ми савремени православни хришћани представљамо једну континуирану и непрекидну проповед да је Христос заиста Васкрсао.

После свога славног Васкрсења Господ се током четрдесет дана јављао многим и разним лицима. Најпре женама Мироносицама, па својим Ученицима, па Апостолу Томи, скупу од пет стотина браће своје и многима другима, сведочећи и показујући истинитост свог Васкрсења. Та јављања и сведочења није у људима стварало „веру“ него „ЗНАЊЕ“ да је Господ Васкрсао. Само се тим опитним знањем и може објаснити да су многи од тих сведока, а посебно свети  Апостоли, и касније свети Мученици и Новомученици све до наших дана, своју веру и своју проповед о Васкрслом Господу потврђивали својом крвљу и својим животом.

Васкрсењем својим Господ Христос је на најочигледнији начин показао да је Он истинити Бог и истинити Човек. Показао је смисао и циљ постојања сваког човека, сваког људског бића овде на земљи, а то је да је човек створен за бесмртност, а не за смрт. До Господа Христа и његовог Васкрсења смрт је царовала над родом људским, које је она млела и гутала једне за другим, човека за човеком, генерацију за генерацијом. Васкрсењем Христовим смрт, највећи непријатељ човека, је побеђена и људима је отворен и пропуђен пут у живот вечни. То показују наши храмови, наши гробови. Ми се у храмовима обраћамо не мртвима, него живима. Када призивамо у молитвама Пресвету Богородицу, када се молимо светом Николи, светом Ђорђу, светој Петки Параскеви, ми се молимо живим личностима које су Богу угодили и који пред Богом имају смелост, а према нама љубав да се за нас моле и заузимају. Када одлазимо на гробове наших драгих покојника, ми одлазимо у походе живима, а не мртвима. Ми према њима исказујемо љубав нашу, наше поштовање наше старање за њих. То су наше молитве, то су молитве Цркве, то су парастоси и помени. Ми се према њима односима као и према осталим, још са нама овде живим сродницима. Због свега тога, драга децо духовна, празник Васкрсења Христовог се доживљава као најрадоснији празник, као дан „којега је створио Господ да се радујемо и веселимо у њему“. Та радост духовна је присутна у свакој крштеној души независно на било какве спољашње услове. Радост Васкрсења се доживљава подједнако у миру и у рату, у слободи и у ропству, у богатству и у сиромаштву, у својим домовима или прогнаним из њих.

Ево и ми, православни Срби Косова и Метохије већ четврти пут дочекујемо Васкрсење Христово у страдањима и невољама, у ратним страхотама и поратним прогонствима, окружени напријатељским претњама или неразумевањем. Али, уколико више страдамо и патимо, уподобљавајући се на тај начин страдањима Христовим, утолико нам је празник Васкрсења радоснији.

Господ нам је показао да „Васкрсења не бива без смрти, ни Ускрса без Великог Петка“. То је нама извор наде и утехе, јер нас уверава да ће и наше страдање, и наш голготски пут имати свој завршетак у нашем свенародном васкрсењу, обновљењу и духовном препороду. Тиме ћемо најистинитије на себи доживети речи Христове из његове првосвештеничке молитве: „Оче, хоћу да и слуга мој буде где сам ја“. Ми смо као истините слуге Христове, као христодули и теодули, са Њим, Господом нашим, у страдањима, на Голготи, у разним знаним и незнаним гробовима расутим широм света. И управо то нам даје наду да тврдо верујемо да ћемо са Њим бити у царству његовом после свеопштег Васкрсења мртвих. Тој нашој нади приложимо и свој труд да наш живот буде богоугодан, непостидан, миран, како бисмо добар одговор дали на страшном суду Христовом.

Са таквим мислима и таквим молитвеним жељама, Ми вам, децо наша духовна, и овога пута желимо обиље духовне радости, наде, трпљења, поздрављајући Вас сверадосним и древним поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш у Васкрслом Господу Исусу Христу молитвеник и доброжелатељ

Епископ рашко-призренски и

косовско-метохијски

+ Артемије