Мина К: Плотское мудрование

Не престајем да се изненађујем новим текстовима на сајту „Борба за веру“. Видим да је моје писмо било веома узнемиравајуће по г-дина Владимира Димитријевића, када је без имало смирења написао текст где каже „да личи на међеда“. То је он сам констатовао, ја то нисам нигде написао. Ако Владимир сам себе асоцира на „међеда“, то је његова ствар и право, у које ја нећу да се мешам. Веома ми је чудно да један врстан интелектуалац попут њега каже да ја пишем под псеудонимом. Ја сам г-дине Димитријевићу Грк, који вуче неке своје корене из Србије, и немојте (у)падати у параноје (као што нисте ни у Дубоки Поток).

Видим да Вам писање, а вероватно и причање вицева, иде веома добро. На жалост, ја се тиме не бавим, тако да виц о Ери и аги можете да испричате онима о којима се свакодневно пише на Вашем сајту, и који пале свеће по Јудејским синагогама. Не сумњам да сте у контакту са таквима. Тражите од мене „сценарио“ по коме ћете себе описати. Ево, пружићу Вам то задовољство, кад већ инсистирате:

„Ја, Владимир Димитријевић, публициста из Чачка, јасно и гласно кажем свима, да је за мене једини и признати Епископ Рашко-Призренски – др Артемије Радосављевић. Због тога, ја ћу од данас да одлазим у Љуљаке, и свуда где служе монаси у Егзилу. Пошто народ жели да кажем ко је за мене канонски Епископ, ето ја сам то јавно изјавио. Још умољавам Епископа Артемија да ми опрости што сам изјавио да је (у)пао у Дубоки Поток, и што сам својим текстовима збуњивао народ, као и својим тобож неопредељењем. Такође молим Архимандрита Симеона да ми опрости што сам послао своје ‘јуришнике’ на њега, да га клевећу што на моме сајту, што ван сајта“.

Ево мога сценарија за Вас г-дине Димитријевићу. Ви сада будите храбри па се овако јавно изјасните, и онда ће све недоумице око Вас и Вашег битисања нестати. Ја нисам рекао за Вас да сте „јеретик“, далеко било, али видим да у наступу Ваше параноје дајете сами себи епитете: „јеретик, међед, фарисеј, цариник, блудник, плашљивко, кукавица, плаћеник, тајни агент“. Ја се не сећем да сам на сајту Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу икада то прочитао о Вама. Поново покушавате са Вашом „шећерном водицом“ да смутите оно мало смућеног народа. Приметио сам, такође, када Вас неко дирне у Вашу слабу тачку (его), Ви немате шта да кажете, него се појави батаљон Ваших јуришника „Паје, Раје, Гаје, и Влаје“, па Вас здушно бране, клеветајући Архимандрита Симеона. Није то никаква одбрана г-дине Димитријевићу. Одбрана би била када би сте Ви побили текст оца Симеона јаким аргументима. И више је него очигледно да Ви то нисте у стању, па сте због тога веома узнемирени. Лепа Вам је она прича о ави Агатону, али не знам какве то везе има са мојим текстом? Да ли Вама годи да Вас неко назива јеретиком, и сврстава у кош заједно са екуменистима из редова СПЦ? То чините Ви сами, а не ја.

Ви сте били дужни (као својевољно наметнути бранитељ Владике Артемија) да упознате народ са замкама вукова преобучених у јагњеће коже, и да их на тај начин спасите духовне пропасти. Ви своју дужност нисте обавили, него сте форсирали на Вашем цењеном сајту путању јеретичког Патријарха. Сетимо се Светог Фотија Великог, који је рекао:

„Да ли је пастир (свештеник) јеретик? Онда је он вук! Мораш да побегнеш од њега, и не дај се преварити и не прилази му чак ако је наизглед миран и љубазан. Бежи од заједнице и приче са њим онако како би побегао од отровне змије“. Ми нисмо видели ни једну једину реч упозорења, нити бежање од истих, него само лицемерно позивање на неку лажну љубав и лажни мир са отпадницима Православне Вере, који су кренули низбрдо путем свејереси екуменизма. Ево како нас на буђење зове и Свети Владика Николај:

„Ако неко каже: јуче је била опасност по нашу Цркву, а данас је та опасност престала, страшно се вара. То је трубач који свира на спавање. А ми морамо имати у ово време што више трубача који ће свирати на буђење, на устајање, на приправност, на одбрану. Јер онај „непоменик“, коме је наш свети народ са својим свештенством осујетио „ваплоћење у форми закона“ (мисли на Конкордат из 1937. године), ипак иде по овој земљи као дух, као авет, дејствује, дејствује и дејствује“. Да ли сте Ви г-дине Димитријевићу „били трубач, који је свирао на буђење, устајање, одбрану“?

Плотски су људи, привезани свом душом за земни живот, упознати са Законом Божијим површно, по слову, по пуком школском изучавању његовом, а далеки Закону Божијем по духу, по срцу, по делима својим – речју, фарисеји. Зато г-дине Димитријевићу, било би поштено да прекинете Ваше плотско мудровање. Зар се више нећете оставити рекламерства и хвалисања? Да ли сте спремни да се побринете да очувате Православље, не мислећи уопште на Вашу личну пропаганду? Тешко гордељивцима, гордост је мајка свих грехова. Код неких људи ће личина (маска) благочашћа постојати. Ко ће схватити (изглед) да је у тој споља цветајућој побожности уништена сва његова суштина, и сва сила? Схватиће то многи људи, и већ су схватили, зато се они данас најчешће и нападају, клевећу и хуле на појединим интернет порталима, између осталих је то и „Борба за веру или вечеру“.

Данашњи лажни проповедници модернога псеудохришћанства веома су ради да за осигуравање својих положаја злоупотребљавају речи Господње:

„Не судите да вам се не суди“. Та им је реченица особито драга, али им, свеједно, никако не смета да сами најсуровије осуђују све они који се не саглашавају са њиховим лжеучењима, која уствари представљају тек веома лукаво искривљавање еванђелског учења – што је мамац којим смућују многе. Не судите, да вам се не суди – како ово изгледа привлачно у кривом нео-хришћанском тумачењу: „Ја нећу теби сметати да грешиш, па ни ти зато немој мени!“ Ето у каквом нам се ужасном, изопаченом, срамотном тумачењу предаје овај свештени текст у наше време!

Толико сам имао да Вам кажем г-дине Владимире Димитријевићу, с поновљеним позивом да се јавно изјасните ко је за Вас Епископ рашко-призренски. Да ли је то Владика Артемије, или онај несрећник Теодосије? Зашто се плашите да кажете само једно име од два понуђена? Или чекате, како се већ увелико прича, да се Епархија подели на Рашку и Косовску, па ћете успешно избећи овај по Вас мучан одговор. И на крају да Вам појасним шта значи „Звер је пуштена“ – са ланца. То би Вам значило, драги публицисто, када неко ко пише, а уједно и ради тако, да својим понашањем смућује људе, а онда га неко разобличи и покаже нам његово право лице, онда се сматра да је та особа пуштена (из тмине наших недоумица) на светлост дана у свом правом обличју. Ви о међеду, а ја о „шећерним водицама“.

Плотско мудровање Родољуба Лазаревића (тобож читаоца Борбе за веру)

Извесни г-дин Родољуб се пита шта се оно бели у гори зеленој. Тешког ли питања, а одговор не може наћи. А онда са ватреним кочијама силази право на „Борбу за веру“ и поставља своју „искривљену дисертацију“ о Архимандриту Симеону Виловском. Морам да признам да је г-дин Родољуб одлично приметио „да се намеће питање ко је Владимир Димитријевић“. И ја се то питам, као и Грчка и Српска јавност. Ко је заправо он? Можда одговор нађемо у „гори зеленој“. Г-дин Родољуб бриљантно запажа и износи једну чињеницу, која покреће другу „Невероватно – један архимандрит да се бави толико једним мирјанином“. Браво, Μπράβο! Невероватно је да се један мирјанин (Владимир Димитријевић) бави толико једним Епископом. Да се мирјанин Димитријевић није бавио Владиком Артемијем, сигурно не би ни Архимандрит Симеон њиме. У свом даљем излагању овај господин, тобож само читалац „Борбе за веру“, пита се да ли је Владимир Димитријевић толико утицајан на неке духовнике, седе браде, итд. На кога је он утицајан то се не зна, али се зна да сигурно није имао утицаја на Владику Артемија, коме се стално наметао као бранитељ и играо улогу „Συνηγόρου του διαβόλου“, ђавољег адвоката. Да ли ће неко из Грчке или Србије да открије „главнога мутиводу“, то није важно. Важно је да је коначно откривен. Само је било питање времена, ко ће да га разобличи. Могли сте то бити Ви, г-дине Родољубе, да имате здраво расуђивање, које како видим на жалост немате.

А сада наступа „Теорија завере“ (Θεωρία συνωμοσίας) г-дина Родољуба. Са овом трулом теоријом покушаја омаловажавања појединих духовника (не знам само којих), и сличних, које је побројао г-дин Родољуб, довео је себе у позицију клеветника. А тврдња да се на екуменистичким порталима радују некоме, то је истина. Радују се и бране само Владимира Димитријевића. Ево нпр цитата: „Па тако постоје веће шансе да се врате Цркви и послушању. Ето примера Владимира Димитријевића“ (извор -портал „Живе речи утехе“). Након вербалног напада на Архимандрита Симеона г-дин Родољуб признаје да познаје г-дина Димитријевића, и тиме нас лишава сваке сумње да он није само обичан читалац и човек из народа. Дошао је да брани свога пријатеља. О његовом васпитању не вреди говорити, јер се он једном Архимандриту обраћа са „ти“, као да га познаје. Видите г-дине Родољубе, Архимандрита Симеона познаје Грчка јавност (тако је и моја маленкост чула за њега), и о њему се може рећи све у суперлативу. Не може се рећи ни једна ружна реч за њега. Ви се усуђујете као и Ваш брањеник, да нападате човека који се одважио да Вам каже ко сте и шта сте, што сте својим писањима на Вашем сајту и потврдили. Владимир Димитријевић је до скоро живео у фрејму моралности, чистоте, поштења и борбености за веру. Зашто и Ви нисте покушали аргументовано да докажете оцу Симеону да није у праву? Него сте сви Ви спали на тако ниске гране, да осим клевета и увреда на Вашој „Борби за вечеру“ не можемо ништа прочитати! А ако будемо чекали такве, као г-дин Родољуб и слични њему, да „исповедају своју веру“, онда ћемо сигурно дочекати „Годоа“.

С поштовањем Ваш редовни читалац
Мина К.