Опело и сахрана новопрестављеног јерођакона Јоасафа

Дана 27. маја, ове године, на гробљу манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, сахрањени су земни остаци новопрестављеног монаха Христовог јерођакона Јоасафа (Лојића), сабрата поменутог манастира (уснуо је у Господу 26. маја).

Заупокојену Литургију јерођакону Јоасафу служио је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум а опело Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење Преосвећених Хорепископа Максима и Наума и више свештенослужитеља епархије у егзилу. У опелу су молитвено учешће узели многобројни монаси и монахиње епархије, родитељи и сродници, бројни верници и познаници покојника.

Након одслуженог опела Преосвећени Владика Наум је одржао погребно слово. У својој беседи Владика Наум је изразио своју велику наду да ће отац Јоасаф ући у радост Царства небеског због тога што је Богу истрајно служио православљем и благодарним ношењем монашког и крста своје тешке болести. „Дочекао је спремно Господа у молитви и скрушености срца, због чега се показао као мудра девојка која спремно, са упаљеном светиљком душе, дочекује свог женика“, – нагласио је Владика Наум.

Јерођакон Јоасаф је рођен 17. јуна 1975. године у Београду од оца Миодрага и мајке Гордане. На крштењу је добио име Дејан. Завршио је средњу саобраћајну школу. Запаљен љубављу према Богу, 4. јуна 2007. године, оставља свет и долази у манастир Црну Реку да се као искушеник припрема за монашки чин. Овде са великом ревношћу пролази сва манастирска послушања. Велику љубав показује према Светим богослужењима. Убрзо се показује и као добар чтец и појац. Због ревности на послушањима и љубави према Богу и братији управа манастира га предлаже надлежном Епископу за постриг у чин монаха. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије, уваживши молбу манастирске управе, монаши га у чин мале схиме у манастиру Црна Река, на бденију, уочи храмовне славе Аранђеловдана, 2009. године. На монашењу добија име Јоасаф по преподобном Јоасафу царевићу (19. новембар). Као монах Христов надаље удвостручава свој подвиг. Са примањем монашког чина, љубав ка усамљеничком молитвеном тиховању и ревност за чистоту вере, код њега постају веома изражени. Због тога, без имало двоумљења, са црноречком братијом прихвата крст прогона за веру. Нашавши се у егзилу са осталим монасима епархије још ватреније служи Богу и роду, носећи крст свој. На празник Преноса моштију Светог Николаја Чудотворца, 9/22. маја 2012. године, у истоименом манастиру у Лозници код Чачка, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, крунише његову ревност рукополагањем у чин јерођакона. Краће време, као сабрат манастира Светог Јована Крститеља у Љуљацима, ревносно служи олтару Божијем а онда Господ, који кара онога кога љуби и бије свакога сина кога прима, монашком крсту и крсту прогона за веру  додаје и крст тешке болести срца. Ова болест чини да се отежано креће, да не може да присуствује богослужењима и манастирским послушањима. На тај начин је Господ његову велику жељу за усамљеним молитвеним тиховањем на чудесан начин испунио и то у општежићу, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Манастирска братија надаље, у току седам година његовог боловања, ревносно брине о њему: причешћује га, доноси му храну у келију, одржава чистоћу келије… Своју благодарност братији отац Јоасаф изражава речима, поклоном, поуком и молитвом за све.

Очистивши себе молитвом, благодарним ношењем тешког крста болести и смирењем, отац Јоасаф је у миру, скрушености срца и молитви предао душу своју у руке Господње 26. маја 2020. године.

Нека би Господ, молитвама своје пречисте Матере, Преподобног оца нашег Јоасафа царевића и свих светих, душу верног слуге свога јерођакона Јоасафа настанио у насељу живих у Царству Своме, где нема болести, туге и уздисања, где светлост лица Божијег непрестано светли и све осветљава. Амин. Боже дај!

Вјечнаја памјат!

Инфо служба