Видовдан је највећи српски празник. То је дан када прослављамо највећу духовну победу српскога народа, дан када се Свети Кнез Лазар, у име целог српског народа, определио за смрт Христа ради, за „Царство Небеско“, за вечне духовне вредности, јер „земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека.“
Видовдан је и ове ове године свечано прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Централна прослава Видовдана била је, по традицији, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Свечана прослава Видовдана започела је у суботу, 14/27. јуна, празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум.
У поноћ је кренула традиционална Видовданска литија од споменика светом руском цару Николају II Романову у центру Београда до манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, у дужини од 35 км. Испред споменика прочитан је најпре акатист Светим Царским мученицима Романовим. У Литији је учествовало око 200 верника.
На сам дан празника, 15/28. јуна, у манастиру је одслужена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и 19 свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 600 светосаваца из свих крајева наше земље и расејања. Многи од њих причестили су се пресветим и животворним Тајнама Христовим.
По завршетку Литургије одслужен је парастос војсковођама и војницима пострадалим на бојном пољу за Крст часни и слободу златну од Косова до данашњег дана.
Након завршеног парастоса архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Николај:
„Свето Јеванђеље сведочи о суштини овога празника: „Да од ове љубави нема веће да ко живот свој, душу своју положи за ближње своје“. На оној вечери пред Косовску битку диван је говор одржао свети кнез и поучио да ће Срби увек бити верни Светом Јеванђељу, да ће бити увек верни Часном Крсту, да ће увек достојно и храбро носити крст свој идући за Господом Христом и ићи на Голготу своју. Видовдан је дан, Видовдан је празник који нас подсећа, који нас опомиње, који нас укрепљује, умудрује, даје нам снаге да се и ми определимо у ком ћемо табору бити. Или ћемо бити у табору честитога кнеза – сигурно,… не треба ни помињати табор Вука Бранковића, нећемо тамо. Ми смо Православни хришћани, ми смо укрепљени вером светих јунака, светих косовских витезова. Сваки онај који живи хришћански, који испуњава Заповести Божије према својој моћи он се определио за Царство Небеско и он поштује Косовски завет – то вечно опредељење светога кнеза и његових светих витезова.
Ми Срби једино имамо овакав празник, ми једино имамо Видовдан, ми знамо што га празнујемо, ми знамо зашто се радујемо, јер „земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“. На крају је Владика истакао: „Још само да поздравим учеснике литије видовданске; и они су учинили жртву и они су се према својој моћи жртвовали. Господ нека сваку капљицу зноја њиховог измери. Бог вас благословио и свако добро даровао!“
Након парастоса Епископ Артемије је ктиторску захвалницу уручио Момирки Вучевић из Призрена, због њене значајне материјалне помоћи епархији. Празновање је, након послужења за све присутне, настављено Видовданском духовном академијом. Академију је отворио Епископ Артемије речима:
„Ваша Преосвештенства, Високопреподобни и Богоносни оци, Преподобне матере монахиње, браћо и сестре помаже Бог! Нека вам је срећан и Богом благословен овај дивни и велики празник којега ево на овоме месту по десети пут свечано прослављамо. Видовдан је дан који је уписан златним словима у историји српскога народа, а и уписан у срце свакога правога Србина, јер данас, данас смо ми на једној великој смотри, на нас гледа цела Небеска Србија, на нас гледа Свети Кнез Лазар, на нас гледа Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, на нас гледају сви мученици и новомученици српски који су пострадали за Крст часни и слободу златну. Шта они од нас очекују? Да их прослављамо? Да. Али не само то, него да их и следујемо. Да следујемо у њиховом опредељењу, да се и ми определимо за Царство Небеско, јер само то је прави циљ правога Хришћанина и правога Србина. Све земаљско је пролазно, то је рекао Свети Кнез Лазар, да је земаљско царство за малена, а Небеско увек и довека! Да и ми кренемо путем којим су они ишли, да понесемо макар и најмању жртву као што су они понели највеће жртве, да бисмо као народ опстали и остали до свршетка века и света. Нека Господ благослови овај дивни Сабор и благослови оне који су уложили максимум труда да пешке ноћас у литији из центра Београда дођу до овога манастира. Њихов труд неће бити узалудан, као и труд свих вас који сте данас дошли овде из близа и из далека да се заједно радујемо овоме празнику и да оживимо успомену на Свети Видовдан први, а ово 631. Видовдан. Нек би дао Бог да и у будуће се овде сабирамо у славу Божију а на добро и спасење нашега народа. Живели!“
На академији су говорили протосинђел Дамјан (Ковачевић) на тему „Видовдан – Духовни орјентир српског народа“ и Зоран Ђорђевић, главни уредник листа „Лестве“ на
тему „Самодрежа црква на Косову некад и сад“ . На академији су учествовали: хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева, Петар Димић, гуслар Радован Шојић и вокално-инструментална група „Марушке“ из Шапца. Програм академије водила је Бојана Рајковић.
На крају су сви присутни отпевали песму „Ој Косово, Косово.“ Свим учесницима програма уручен је пригодни поклон од стране Епископа Артемија. Уследило је заједничко фотографисање а потом и трпеза љубави за све присутне чиме је и завршено овогодишње празновање Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског.
Инфо служба