Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2006, број 1-4 (53-56), стр. 171-177
Kao архипастир хришћана на Косову и Метохији опет сам дошао у Америку да сведочим о страдању хришћана на Косову и да Вам предочим шта нас чека на овом путу.
Дошао сам исто тако да Вас замолим да нам помогнете да променимо правац америчке политике која ће, ако остане оваква каква јесте сада, осудити мој хришћански народ на истребљење и створити још једну државу зла — и то овог пута усред Европе.
Kao што се ви свакако сећате, од завршетка рата 1999. године Косово и Метохија су под управом Уједињених Нација и НАТО-а. Овде, у Америци, изгледа да сви претпостављају да се цела та операција успешно завршила, и потпуно су заборавили на Косово.
Али, пред лицем Уједиљених Нација и НАТО-а, Космет je постао црна рупа корупције и организованог криминала, укључујући промет дрогама, оружјем и робљем. Локална муслиманска албанска администрација се налази под контролом терористичке организације, такозване Ослободилачке војске Косова, која je тесно повезана са муслиманском албанском мафијом, у чијим je рукама продаја дроге и робља широм целе Европе.
Од 1999. године — НАКОН завршеног рата — 220.000 хришћана Срба и осталих неалбанаца су присилно напустили Косово и Метохију; више од 1.000 хришћана je убијено и више од 150 цркава и манастира, од којих су многе средњевековне, порушено.
Не могу довољно да подвучем да у свему овоме што се дешава, кључни елеменат je насиље. Злочини се врше на Косову сваког дана. Томе нема краја. Недавно je у Обилићу оскрнављена црква. Кад се цркве скрнаве, главни предмет демонског беснила je крст на куполи храма и, заједно с њим, иконе Господа нашега Исуса Христа и Пресвете Богородице.
Муслимани Албанци и њихови заштитници радо тврде да се безбедносно стање на КиМ поправља, али чињеница je да се цело побољшање безбедносног стања своди само на мањи број злочина – a број злочина je мањи јер je број преосталих могућих жртава знатно мањи.
Убиства се настављају. Само прe неколико дана у Клини je убијен шездесетодишњи хришћанин, који се вратио на Косово јер je поверовао обећању међународне заједнице да ћe безбедност бити боља. И зато je сада он мртав.
Али на Косову чак ни мртви нису на миру. Недавно je хришћанско гробље у селу Старо Грацко било уништено док су господа представници привремених косовских институција обилазила град Вашингтон – и била примана с великим почастима у Белој кући и у америчком Министарству спољних послова – где су свима причали како се ситуација на Косову и Метохији поправила и како je сада све у реду. Ово je нечувена и непојмљива хипокризија од стране света према свему ономе што се на Косову и Метохији догодило и још се догађа.
Један од тих тако лепо примљених гостију у Вашингтону био je тзв. „премијер“ муслиманских косовских Албанаца, човек који ће бити на челу владе ако Косово буде отето Србији. Он je један од оптужених за ратне злочине у Србији. Према оптужници, он сноси командну одговорност за злочине почињене од стране муслиманских терориста, чланова ОВК-а, односно за убиство 669 хришћана Срба и 18 припадника других етничких група; за тешко рањавање (укључујући и мучење) 518 жргава и за киднаповање 584 лица за многе од којих се претпоставља да су мртви. je за војног команданта ОВК-а у мају 1999. Месец дана касније, после прекида непријагељства између српских и НАТО снага, под његовом командом су терористи ОВК појачали нападе на цивилно становништво — на Србе, Роме, Хрвате, Јевреје, Ашкалије, Горанце и остале неалбанце и немуслимане, услед чега су две трећине тог становништва биле присиљене да напусте Косово. To je човек који сада долази у Вашингтон да се састане и фотографише с министром спољних послова Кондолизом Рајс. И то се зове рат против терора?
Једна од карактеристика џихадског терора ОВК-а je одсецање глава жртвама, што je присутно и у другим земљама где су џихадски покрети активни, као што су Ирак (где су жртве и Ирачани и амерички војници), Индонезија (где су међу жртвама и мале девојчице), Израел, Пакистан (случај америчког репортера Данијела Перла), Индија (у Кашмиру) и Русија (у Чеченији). Ha интернету можете видети фотографије исламских терориста у униформама ОВК-а са одсеченим главама њихових православних жртава. Зна се тачно ко су ти терористи, међутим никад нису били изведени пред суд. Године 1999, ускоро после успостављања међународне управе над Косовом, киднапован je монах Харитон из манастира Светих Арханђела. Нађено je његово тело, no коме се видело да je био подвргнут мукама. Међутим, његова глава није нађена. Зашто je свет ужаснут одсецањем глава свуда, само не када се то дешава на Косову? A то што се дешава на Косову и Метохији јесте џихад, џихад који je званично почео на састанку одржаном 1995. године у Тирани, главном граду Албаније, између Осаме бин Ладена и двају вође ОВК-а.
Сваким даном, Косово и Метохија све више губи физиономију хришћанске земље са мноштвом цркава и манастира, и све више личи на муслиманску земљу препуну џамија. Ова трансформација je директан резултат почињеног насиља и претњи да ће доћи до насиља. У међувремену, стотине вахаби џамија je саграђено и још се граде, углавном средствима из Саудијске Арабије и земаља Персијског залива.
A сада, спроводећи политику наслеђену од претходне администрације, неки званичници америчке владе захтевају, уз све јаче инсистирање, да моја земља, Србија, преда део своје територије овом екстремном исламском покрету. Одвајање Косова и Метохије, интегралног дела демократске Србије, од матичне државе, значило би осудити хришћански народ на истребљење у том делу земље, и створити једну државу зла, чија ће влада бити у рукама муслиманских терориста.
Ja не могу да разумем зашто званични представници Америке то желе. Можда они мисле да ће тиме оставити добар утисак на исламске земље. Ово није само наш проблем. Ово je и Ваш проблем. У време када Америка предводи цео слободан свет у глобалној борби против џихадског терора, Космет не сме да и даље остане изузетак — земља у којој, из разлога нама несхватљивих, представници америчке владе стају на страну криминала и џихада. Жртвовањем наше земље и наше крви не можете себе заштитити од џихада.
Чињеница je да ће одговор моје земље на Ваш захтев да се одрекнемо Косова бити HE, без обзира на ма какве притиске из Вашингтона, или из Лондона, или из Брисела. Сни наши политичари, све наше странке ће рећи: нема те руке која ће потписати предају Косова.
Оно што ja од Вас данас тражим јесте да подигнете свој глас и да затражите од своје владе да поново размотри своју политику, која je лоша како за Србију тако и за Америку. Молим вас, реците председнику Бушу и секретару Кондолизи Рајс да je ово политика коју треба поново узети у разматрање.
јул 2006.
Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
+ АРТЕМИЈЕ
__________________________________
[*]Говор пред званичницима америчке администрације током посете епископа Артемија Вашингтону јула 2006.