Литургија у Барајеву 29-5-2011

Недеља слепога у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

Благодаћу Божјом новоосновани манастир Светог Јустина Ћелијског, на очиглед свих који га посећују, постаје једна од многих српских светиња, тј. место у коме се наш светосавски народ окупља на Божанственим Литургијама и осталим Божјим службама, тражећи и налазећи духовну опскрбу и укрепљење.

Манастирска капела, у за то адаптираном простору, већ је одавно постала мала да би недељом и празником примила све благочестиве душе, жељне благодатне утехе на светим богослужењима.

Манастирска гостопримница-трпезарија је такође већ исувише мала да би након службе у њу сели и укрепили се сви присутни верници. Ипак, и поред свега тога, оно што засигурно није мало и о чему све наведено сведочи, јесте велика благодат Божја, која уједињује све присутне у заједничкој мисли, заједничкој жељи и настојању, а то је очување Светог Православља, а пре свега очување и опстајање нас у њему. Циљ је управо тај, а средства су од стране Светих Отаца дата и препоручена, то су еванђелска средства: свето врлиновање, свето подвизавање и ревновање у побожности, како одстојавањем на путу Православног догматског предања, тако и истрајавањем на подвижничком путу благочестивог живљења.

Управо такве мисли и настојања и у шесту недељу по Васкрсу, Недељу слепога, сабрало је велики број верника Светосаваца у ову београдску катакомбу – манастир, како би присуствовали Светој Литургији, коју су служили јеромонаси Игњатије и Максим. Једногласно појање братије манастира и свих присутних верника сведочило је управо о горе поменутом једнодушју у најсветијој и благочестивој намери очувања Православне богочовечанске, догматске истине Цркве, угрожене у овим злим данима, можемо слободно рећи, највећим злом које је овај народ могло задесити, а то је триклета екуменистичка јерес.

Упркос томе што је у физичком смислу манастир Светог Јустина у самом зачетку и повоју, на самом почетку изградње, он већ блиста благодатним зрацима Царства Небеског попут наших древних светиња, манастира и лаври, што по речима божанског учитеља монаштва у Цркви, Светог Јована Лествичника, манастир и јесте: „део Царства Небеског на земљи“. Иако је манастир у преносном смислу новорођенче, он већ врши дело Господње попут неке велике и древне лавре. Овај манастир иако тек у повоју и јесте велик, не у преносном, већ у духовном смислу, јер очувава, и тиме бива осмишљен, највећи дар Божји, а то је неискварена вера у Христа, тј. богочовечанска, еванђелска истина заложена управо од стране Самога Христа, као највеће благо у ризници званој Црква. О свему томе непобитни сведоци јесу благочестиве душе правих светосаваца, којих је у манастиру сваке недеље све више и више. У тој истини нека би Господ све нас утврдио, као и наш новоосновани манастир Светог Јустина, до краја света и века.

Амин.

Инфо служба