Разговор Свештеника и председника општине

Црквени Одбор Црквене Општине Лепосавић одржао је седницу 2. јануара 2011. године, на којој је расправљано о стању у Епархији рашко-призренској и стању у Црквеној Општини Лепосавић.

Достављајући Закључке са поменуте седнице Црквени Одбор наводи да „као сведоци пастирског рада и деловања нашег Епископа Артемија, и као стадо словесно, сматрамо да морамо подићи свој глас против безакоња у нашој Цркви и нашој епархији”.

Закључци су објављени на сајту Епархије рашко-призренске у егзилу 14. јануара 2011.

Убрзо након одржане седнице чланови Црквеног Одбора су смењени, и постављени су други, подобни.

У наставку доносимо текст који је стигао на адресу Редакције, и који преноси разговор између свештеника и председника Црквеног Одбора Црквене Општине у Лепосавићу, а који је претходио наведеној седници Црквеног Одбора.

Уредништво

РАЗГОВОР СВЕШТЕНИКА И ПРЕДСЕДНИКА ЦО ЛЕПОСАВИЋ

Слушајући са суседног стола у једној кафани у Лепосавићу, једног зимског јутра, разговор између, сада већ бившег, а тада Председника Црквеног Одбора Лепосавић и попа у истој општини (имена намерно не помињем), до дана данашњег се ломим и размишљам да ли сам урадио исправно шаљући Вам овај текст. Међутим, несаница и стално размишљање о том разговору су победили моју дилему. И ево пишем. Пишем о том разговору који ме је поразио, не зато што сам га прислушкивао, већ зато што се у њега нисам умешао и рекао оном попу, иако о томе не знам много: Попе, ниси у праву.

А ево како је текао тај разговор:

За столом седи 5-6 локалних политичара (и председник Црквеног Одбора је политичар) и улази поп који седа за њихов сто. После краћег куртоазног разговора, Председник Црквеног Одбора пита попа:

– „Прото, морам нешто да те питам, иако је у кафани, али просто другу прилику немам. Људи из Црквеног Одбора ме питају зашто ове године нисмо пред Божић имали седницу Црквеног Одбора, као свих ранијих година. Да се припремимо за прославу“.

– Поп ћути.

– „Ја знам разлог. То је Владика Артемије. Знам и да ти знаш да је цео Црквени Одбор против овога што чине Владики Артемију. Знам и твоје интимно размишљање о томе. Сигуран сам да се и ти не слажеш са овим, али разумем да мораш да ћутиш. Но, то није разлог да не држимо седницу Црквеног Одбора, па поред Божића, требало би на седници да заузмемо став и по том питању“ – наставио је Председник Одбора.

– „Ми не треба у то да се мешамо“ – каже поп.

– „Како не треба. Па о нама се ради. О нашој Епархији. То нам је обавеза“ -непристојно га прекида Председник.

– „Ми се ту ништа не питамо. Они су тако одлучили. Све ће вас истерати из Цркве, ако га подржите“ (мисли на Владику Артемија) – каже поп.

– „Па нека нас истерају. Ти знаш да 90 % верника и уопште људи овде није за ово што се чини са Владиком. Овај храм смо ми правили, читав народ, са тим истим Владиком, много се око њега мучили и секирали, ако их није срамота нека нас истерају, али Црквени Одбор тражи да се око тога изјаснимо“ – каже Председник.

– „Ја нећу да закажем тај Одбор“ – каже поп.

– „Немој да се љутиш на мене. Ја те разумем. Од тога живиш. Рекао сам ти, знам шта мислиш. Познајем те. Ти си ионако, по Уставу Цркве, само почасни члан Црквеног Одбора, без права гласа. Немамо намеру да те угрозимо. Обавеза ми је да те обавестим. Ми ћемо Одбор одржати и обавестити те шта смо одлучили. С тобом или без тебе. Људи једноставно то хоће“ – каже Пресдедник.

– „Ја у томе нећу да учествујем“ – каже поп.

– „Добро. А хоћеш ли да ми објасниш, пошто знам да вам је Митрополит Амфилохије на братском састанку у Звечану рекао да ће ићи промена Литургије и да ће се служити ускоро по новом, без Литургије Оглашених, да ли ћеш ти служити тако“ – каже Председник.

– „Не знате која је сила навалила. Јачи су. Цео свет се укључио у ово. Ми треба да стојимо са стране и ћутимо. Не треба да се мешамо. И Артемије је мењао Литургију док је био Павле. И био је у праву. То што ви зовете по новом то је у ствари по старом“ – каже поп.

– „Ти си теолошки поткованији од мене. Ја то знам мање од тебе. Али једна ствар ми није јасна. Сама промена Литургије није проблем, Богу можеш да се молиш на различите начине и на различитим местима, али се људи плаше да се то мења зато што неко хоће да нас гурне у екуменизам, у ствари у папизам. Учланили смо се у Светски савез цркава, зашто? Па због тога. Верници су против тога. Знају да од Светог Саве, до Владике Николаја и Јустина Ћелијског, је екуменизам означен као свејерес. Хоћеш ли ти пристати на то?“ – пита Председник.

– „Рекао сам ти, јачи су. Морамо да слушамо“ – одговара поп.

– „Па како ћемо онда да читамо Симбол Вере? Тамо се каже „у једну Свету Саборну и Апостолску Цркву…“, како ће бити једна ако идемо са католицима. То су онда две. Хоће ли се мењати и Симбол Вере? Ко ће бити врховни поглавар те цркве. Римски папа или неки наш Патријарх?“ – пита опет Председник.

– „Ми треба њих да учимо Православљу?“ – каже поп.

– „Ти знаш да је Владика Иринеј Буловић, на брду Неимару, рекао у својој беседи о папи, да се он моли Духу Светоме да први Епископ града Рима постане и први Епископ читаве хришћанске Васељене. Имаш то на интернету. Звучни запис. Узми па послушај“ – каже Председник.

Поп устаје од стола и у одласку каже:

– „Они ће да узму нашу Веру“.

Председник Одбора одговара:

– „Ако то буде тако ја ћу први да клекнем и изљубим ти ноге и покајем се за своју заблуду. Дај Боже, али не верујем“.

Поп одлази. Чујем коментаре присутних. Победио га Председник (кажу по имену).

Један каже: „Ја се у ово ништа не разумем, али мени се чини да је овај поп издао Свету Тројицу“.

Убрзо потом Црквени Одбор се оглашава на сајту у одбрану Владике Артемија, и бива смењен у комплету од стране новог Епископа.

Чујем да је нови Црквени Одбор састављен од људи који уопште не иду у цркву, а неки које су у нови Одбор именовани одбили су да буду чланови. Да ли је то истина или не ја не знам, али свакако сам пуно тога из овог разговора закључио. Вама који ово читате остављам да урадите исто.