ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Лажно писмо о „повлачењу“ подршке владики Артемију недавно упућене од стране светогорских пустињака
На цркворушилачком сајту узурпиране епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, уређиваном од стране безаконе и антиканонске, узурпаторске управе, која је окупирала ову Епархију, дана 20.5.2011. године појавило се наводно писмо светогорских пустињака са Каруље, у коме се тобоже повлачи подршка, прогнаном и обесправљеном, а једином канонском епископу рашко-призренском и косовско-метохијском Артемију, претходно упућена и дата од стране истих пустињака.
У овом новом писму, осим најочигледније недоследности и превртљивости којима врви, оно је потпуно страно духу истинских пустиножитеља, јер не садржи ни минимум људске озбиљности и хришћанске одговорности, које заузимањем дијаметрално супротног става у односу на претходно, у року од само пар месеци, обесмишљава и обезвређује реч и урушава духовни ауторитет светогорских пустињака, наводних потписника тог писма. Једино што је у њему аутентично јесте клеветнички стил дечанског портпарола Саве Јањића а у духу бившег епископа херцеговачког Атанасија, тј. у духу извртања истине и чињеница, пропагирања отворених лажи и клевета, како на рачун самог епископа Артемија тако и њему верног монаштва. Све те чињенице саме по себи бациле су од почетка сумњу на аутентичност тог писма, због потпуне непримерености духу и етосу подвижничког христољубља и истинољубља, особито везаног за светогорске пустињаке, као и на аутентичност списка потписника истог.
Ову сумњу у потпуности је разрешио, тј. потврдио телефонски позив светогoрског старца Рафаила, са чијим благословом је пре пар месеци и упућена подршка светогорских монаха владики Артемију и са чијим је наводно благословом та подршка повучена. Владику Артемија је преко свог келејника, оца Авеља, контактирао старац Рафаило лично, рекавши да Владику и даље у потпуности подржава, као и његову праведну борбу за очување Православља. Том приликом се старац оградио од писма у коме се наводно повлачи његова подршка и подршка његових саподвижника. О поменутом писму старац и остали потписани, светогорски подвижници, сазнали су тек након неколико дана и телефонским путем, будући да на Каруљи немају другог начина, оградили су се од тог писма, које није написано са њиховим благословом, наравно, самим тим није ни потписано од стране истих, већ су њихови потписи фалсификовани и злоупотребљени.
Иза читаве ове ујдурме стоји монах Мелхиседек пореклом Србин, који се, дошавши у Србију представљао као духовно чадо старца Рафаила, да би се касније испоставило да је тај монах врло дрско и несавесно само злоупотребљавао име старца Рафаила, а да притом у односу на старца пребива у апсолутном непослушању и самовољи, с обзиром да је и сам његов долазак у Србију и све његове намере, које је покушао да спроведе у Епархији рашко-призренској у егзилу, чинио без знања и благослова старца Рафаила, а управо се све време позивајући на очигледно виртуелни благослов некаквих стараца, јер никакво писмо или препоруку није имао. Какве су биле намере и замисли монаха Мелхиседека није прилично јавно о њима писати, у сваком случају те намере се могу сасвим оправдано схватити као апсолутна злоупотреба гостопримства, указаног му од стране Владике Артемије и његовог монаштва, а врхунац злоупотребе тог гостопримства је управо горе поменуто клеветничко писмо, које је овај монах на сопствену иницијативу и по сопственој замисли, боље рећи прелести, написао, без благослова иједног светогорског старца, злоупотребивши њихову немогућност благовременог информисања, а тиме, и на тај начин, злоупотребивши и њихова имена, фалсификовањем њихових потписа.
Монах Мелхиседек је, настављајући свој неблагословени боравак у Србији продужио са својом клеветничком кампањом против владике Артемија и његовог монаштва, започету његовим лажираним писмом „светогорских пустињака“, очито претпостављајући његову досадашњу, сада већ очигледно наводну и лицемерну, ревност за истину и борбу против екуменизма, неким земаљским интересима, приклањајући се управо тим истим екуменистима против којих је до пре пар месеци огорчено писао и говорио, очито и то неискрено.
На лажно званичном сајту узурпиране Епархије рашко-призренске очигледно је да садржај чланака прати управо ту главну карактеристику тог сајта, јер и сама саопштења објављивана на том сајту се показују као апсолутно лажна. Ово писмо монаха Мелхиседека, потпуно лажно и потурено као писмо светогорских пустињака најречитије сведочи о томе. Из тих разлога овим путем смо, савести ради, обавестили верна чеда Цркве Божје о вуцима у јагњећој кожи, који: „Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нису сви од нас“ (1. Јн. 2, 9).
Инфо служба
