ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО
ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ Г. АРТЕМИЈЕ
ПРИЗРЕН – ГРАЧАНИЦА
И З Ј А В А
Ваше Преосвештенство, благословите,
Дана 22. августа, као члан Вашег трочланог изасланства, налазиo сaм се у Вашој пратњи током посете манастиру Високи Дечани.
Дужaн сaм да Вас овим путем обавестим о немилом догађају који се том приликом десио, о истовременом физичком насртају тројице дечанских монаха на мене, и наношењу телесних повреда. Као резултат тога, због поломљене кости на десној нози, стављен ми је гипс. О нанетим телесним повредама прилажем лекарски налаз.
Напад се десио одмах након уласка Унмикове пратње (два џипа) у манастирску порту. Насртај је изведен веома професионално и организовано, и све показује да је био брижљиво испланиран и припремљен. То (као и читав ток Вашег боравка и разговора у Дечанима) потврђује да је изведен са „благословом“ викарног Епископа Теодосија Шибалића. О природи и карактеру његових „благослова“ могли смо се добро уверити током две посете манастиру Високи Дечани (21. и 22. августа).
Наиме, одмах након што сте Ви изашли из џипа (на десну страну, према храму), братија Вас је опколила ради узимања благослова; такође, тада су почели да певају „Достојно јест…“, још пре кретања ка храму (по први пут сада на тај начин), иако је пракса да тек са Вашим ступањем у храм почиње појање.
То све је било тако организовано да Ви не бисте могли ни чути ни видети планирани напад неколицине дечанских монаха на мене (који је одмах уследио), да би се тиме, заправо, створио привид њиховог поштовања и „љубави“ ка Вама, њихове „побожности“.
Тиме је песма Богородици „Достојно јест…“, коју је певао део братије, била безочно искоришћена да камуфлира физички напад на мене од стране другог дела братије. Како назвати ово – цинизам, бласфемија, лицемерје, ругање светињи, „побожност“ (или све заједно)…? И то је био један од „благослова“ викарног Епископа Теодосија Шибалића!
Све је тога дана имало привид побожности. Спољашња побожност је била наглашена (као и увек у Дечанима) – пане, појање, узимање благослова, „срдачне речи“ („речи су им блаже од уља, али су голи мачеви“)…
Наведено стварање лажне слике о добродошлици, пандан је, већ вишегодишњем стварању лажне слике о успешности обнове… Стварање лажне позитивне слике о себи у јавности, међу њима је, очигледно, постао метод којим се живи и којим се дела.
Дакле, одмах након изласка из џипа на мене су скочила два дечанска монаха (Данило и Језекиљ) и оборила ме на земљу. Одмах им се придружио и трећи (Исаија), те су ме њих тројица што вукли по земљи, што носили, од чесме све до манастирске капије, исцепавши ми том приликом и монашку одећу. Тамо су спремни стајали „чувари капије“, који су за кратко отворили капију, да би ме њих тројица свом силином бацили на земљу, уз притом изговаране претње.
Њихова лица, нажалост, била су потпуно изобличена од демонске мржње, која се није могла сакрити.
Та иста мржња била је толико упечатљиво видљива и претходног дана, на лицима викарног Епископа Теодосија Шибалића и јером. Андреја Сајца, када је Ваше изасланство покушало манастирском братству да пренесе Вашу поруку. Том приликом, избацујући нас из манастира (и то насупрот Вашем благослову да те ноћи останемо у Дечанима, и Вас сачекамо следећег јутра, уз речи упућене мени – „то је твој Владика“), претећи да ће звати полицију (коју – шиптарску?) да нас одведе, у наступу ретко виђеног излива гнева, назвао ме је битангом (20-ак пута), јеретиком, да цепам ризу Христову, расколником (све то понављајући много пута), и много тога другог, у свему томе ревносно подржаван од стране јером. Андреја Сајца, претећи и да ће звати братију да ме „растргне“.
И том приликом имали смо, дакле, „привилегију“ да будемо засути „благословима“ викарног Епископа Теодосија Шибалића. Чудних ли „благослова“, и ко је њихов отац? Истини за вољу, треба приметити да овде није у питању ευ-λογία, него заправо α-λογία.
Такво је, дакле, „гостопримство“ било пружено секретару Епископа рашко-призренског, клирику Епархије рашко-призренске, и на крају, претходно сабрату манастира Високи Дечани – за нас нема приступа у манастир Дечани.
Али, зато се Фатмир Сејдиу у Дечанима прима као председник Косова, са свим почастима (и то противно Вашем благослову), иако је он, још релативно давно, изјавио да „ниједан Албанац са Косова није грађанин Србије“. То, међутим, није сметало викарном Епископу Теодосију Шибалићу да истовремено, у више наврата и у разним приликама, изјављује како је он – „грађанин Косова“! Зато у Дечанима има места за Бљерима Шаљу и за срдачне разговоре са њим, као и за друге шиптарске званичнике!
Такође треба поменути, да нико у Дечанима није знао разлог доласка Ваше трочлане делегације првога дана 21. августа (да би се то могло евентуално схватити као узрок такве реакције викарног Епископа Теодосија и избацивања из манастира), нити је сутрадан, када су на мене насрнула тројица монаха, био познат разлог доласка Вас и Вашег изасланства у Дечане.
То им је саопштено тек након Вашег изласка из храма, када сам ја већ био избачен ван манастирске порте.
На крају се неодољиво намеће питање – може ли се таквом човеку сутра поверити Епархија на управу, те да он напаса стадо Божије? Чиме ће га он напасати, и где ће га водити?
Са истом силином намеће се и одговор, јасан и недвосмислен, који може бити само један.
Уосталом, канони су сасвим јасни за овакве случајеве.
Просећи Ваше Архипастирске молитве,
Ваше одано духовно чадо,
Протос. Симеон
23. август 2008.
Манастир Грачаница
Погледајте:
