Подсећање: Свакодневни проблеми Срба на Косову

ГЛАСНИК КиМ број 115, 25. јун 2002. године

КОНГРЕС САД О ПРОБЛЕМИМА СРБА НА КОСОВУ

Вашингтон – У Ворентону, недалеко од Вашингтона, у недељу се завршава вишедневни семинар представника локалне управе и политичког живота са Косова, у организацији тамошњег Института за мир, а неки од учесника тог скупа у среду ће сенаторима и конгресменима говорити о својим искуствима на Капитол хилу. Хелсиншка комисија Конгреса САД, задужена за сарадњу са ОЕБС, организује 19. јуна трибину „Изгледи за етничку хармонију“ на Косову, којом се обележава трећа годишњица успостављања међународне цивилне и војне управе над Покрајином. „Сматрамо да је неопходно посветити пуну пажњу људским правима, с посебним освртом на право на повратак Срба и осталих националних мањина, као и на растуће тензије до којих долази у појединим областима на Косову. Срби, Роми и припадници осталих косовских мањина и даље су изоловани у оквиру успостављених енклава или и даље расељени, без реалне шансе за повратак кућама“, рекао је конгресмен Кристофер Смит, председник Хелсиншке комисије, најављујући да ће у среду посебна пажња бити посвећена ситуацији у подељеној Косовској Митровици, као „забрињавајућем примеру неспровођења Резолуције 1244“. „Међународним представницима и водећим функционерима у Покрајини јасно је да је неопходно нешто учинити око неприхватљиве праксе ограничавања кретања и ускраћивања осталих елементарних људских права Србима и припадницима осталих мањина у Покрајини“, изјавио је поводом предстојеће дебате пред Хелсиншком комисијом републикански сенатор из Охаја Џорџ Војновић.

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ

Пећ, 16. јуни 2002.

По тврђењу Добриле Божовић, из манастира Пећке Патријаршије у Пећи, непознати Албанци данас су неколико пута гађали камењем порту манастира са пута која пролази непосредно изнад ове највеће српске православне светиње. „Ово није први пут да нас каменују. Само Бог зна колико се то већ пута догодило. Италијани су након последњег каменовања за Васкрс ове године подигли један зид од врећа са песком, висок два метра, изнад постојећег каменог зида порте. Сада ми не можемо да видимо ко нас гађа, а они и даље бацају камење као пре“, изјавила је сестра Добрила. У данашњем каменовању на сву срећу нико није повређен иако су ове провокације изазвале оправдано узнемирење монахиња, пошто је неколико камења ударило о кров древног Патријаршијског храма.

Ова последња у низу готово свакодневних провокација албанских хулигана још више потврђује да три године након рата нема мирног живота за преостало православно монаштво на Косову и Метохији. Док су наше највеће светиње и духовна лица изложени учесталом каменовању, вербалним провокацијама, псовкама и другим врстама притисака у међународним круговима у Покрајини све се више говори о тобожњем побољшању безбедносне ситуације.

Православне светиње као живи сведоци вековног српског присуства на овим просторима посебно су се нашле на мети екстремиста. Најновија скрнављења гробаља у Ђаковици и Ораховцу, као и наставак уништавања већ оштећених цркава широм Покрајине јасна су порука Србима са ових простора да на Косову и Метохији настаје друштво у коме нема места за Србе и Православну Цркву. Сви апели епископа Артемија надлежним органима УНМИК-а и КФОР-а остају без одговарајућег одговора што у српском народу ствара све јачи утисак да међународна мисија УН и КФОР својом незаинтересованошћу индиректно саучествују у протеривању Срба са Косова и Метохије.

Информативна служба Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске (ЕРП КИМ)

БУДУЋНОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ МРАЧНА БЕЗ ПОШТОВАЊА ЉУДСКИХ ПРАВА

Вашингтон – Уколико током ове године не буде остварен напредак у заштити људских права и поштовању закона на Косову и Метохији, „будућност Космета ће заиста бити мрачна“, оценио је у среду председник Координационог центра за ту покрајину Небојша Човић. Човић, који је и потпредседник Владе Србије, рекао је у излагању пред Комисијом за европску безбедност и сарадњу у америчком Конгресу, да ће уколико проблеми у Покрајини не буду решени „на најефикаснији начин, и што је пре могуће“, Косово „наставити са буде црна рупа демократског света када су у питању људска права“. Он је, како преноси Координациони центар СРЈ и Србије за Косово и Метохију, изразио очекивање да ће споразум потписан са тадашњим високим представником УН Хансом Хекерупом из новембра 2001. године бити доследно спроведен.

„Ово укључује и велико залагање и резултате у вези са повратком избеглица и у вези са борбом против екстремиста на свим странама, уз инсистирање да се успостави истинска слобода кретања широм Космета, да институције заиста раде и да се покуша да се проблем несталих реши и на једној и на другој страни“, нагласио је Човић. Он је оценио да је екстремизам на Космету „изузетно снажан“ и, нагласивши да су „у неким случајевима“ у тој покрајини „екстремисти на власти“.

Човић је рекао и да је Косово и Метохија „једини део“ бивше Југославије у ком не постоји слобода кретања и „где се несигурност и страх од насиља и смрти упорно и намерно одржавају“. Он је подсетио да Срби на Космету због непостојања безбедносних услова, путују аутобуским линијама без возног реда, да посланици Коалиције Повратак у Скупштину Косова долазе блиндираним возилима и да званичници Србије и СРЈ морају три дана унапред најаве свој долазак у Покрајину. „Србима на Космету нису пружене никакве гаранције да ће њихов језик, култура, вера и начин живота сигурно преживети и развијати се у Покрајини. Управо супротно, све зависи од хира и добре воље. У овом тренутку и УНМИК и КФОР и они немају никакве гаранције са својом будућношћу“, рекао је потпредседник Владе Србије.

Он је оценио да је ситуација на Косову и Метохији „много гора од онога како међународни представници на терену покушавају да представе“.

Човић је рекао и да „нису предузети ни симболични кораци да се омогући повратак 280.000 интерно расељених особа на Космет, нагласивши да се за три године само 125 лица вратило у ту покрајину. Он је оценио и да је учињено „неопростиво мало“ да се открије судбина 1.300 отетих Срба и неалбанаца који се још увек воде као нестали.

Председник Координационог центра је казао и да су Срби и други неалбанци на Косову присиљени да живе у енклавама и гетима да би преживели. Човић је изразио забринутост због услова у којима живе Срби у Приштини и Косовској Митровици, оценивши да је услов стабилности Косова и читавог региона успостављање успешног мултиетничког друштва. Ако тај циљ не буде остварен, на Косову ће се по Човићевим речима, доћи до немира и додатних исељавања, која ће имати „драматичан и погубан утицај на политичку ситуацију у Југославији и целом региону“.

Он је оценио да је Влада Србије кризу на југу Србије успела да реши на миран начин и да у том подручју сада постоји „потпуна слобода кретања“.

Тема Косова била је заступљена и претходно у разговорима које је потпредседник Владе Србије Небојша Човић имао са сенатором Џорџом Војновићем и конгресменом Денисом Кучинићем, директором Савета за националну безбедност за Југоисточну Европу Грегом Султијем и начелницом Управе за Европу Стејт департмента Џенет Бог, јавља дописник агенције Сенсе. „Разговарало се о проблемима с којима се суочавамо на Косову, а то су повратак и безбедност српског и осталог неалбанског становништва, као и о начинима заједничког приступа у креирању реалног програма за спровођење Резолуције 1244 Савета безбедности. Сагласни смо у процени да у овом тренутку не долази у обзир чак ни разговор о некаквој независности Косова. Пренео сам саговорницима нашу позицију, да Србија није за поделу Косова, нити за поделу неких градова и да су, према томе, неосновани пропагадни покушаји појединих организација који нас гурају у том правцу“, рекао је Човић.