Пејовић П: На челу са крстом часним, вођи србском

Само „са свима претцима и са свима савременицима,
једно смо светосавским духом“
(Свети ава Јустин)

Како веровати човеку, који државом председава?

Mора налик Цркви бити.

Неко ће рећи, ко је сличан Њој?

Сваки достојни Син, Оца свог, који говорећи истину, жели бити сличан Икони Оног, Kоји Цркву твори.

„По речима Светог Григорија Двојеслова, анђели, (Начела) изводе достојне људе на различите, важне положаје, не ради себичних интереса, свог властољубља или користољубља, већ зарад славе Његове служећи Њему, због радости и користи ближњих, и општим потребама свих потчињених.“

Ниједна држава данас, пре и након, ових лета овоземаљских, не постоји и не може живети без вођства, а да није понета неком филозофијом људском, идеологијом.

Истина је, без вођства се не може, али каквог?!

Концепт идејног вођства, суштински одређује транзициони смер и просперитет једне државе и њеног народа.

Осим Царевине, апсолутно сви политички системи од кад постоји човек, су продукт људске маштарије или његовог убеђења.

Безбожне лидери, вође држава и народа, ношени идолопоклонским идеологијама, личним властољубљем и славољубљем, су границу својих домена у свој историји човечанској од постанка времена много пута по цену народног и државног нестанка, неретко и стално прелазили.

У времену претходном за разлику од садашњег, преласком тих граница кажњаване су и пострадале све харизме, државе и народи, који су себе поистоветили са величином самог Творца.

Сви походи освајачког карактера великих империјалних држава и војсковођа су у датом историјском времену имали заједничку црту, у име своје завладити планетом, и сви су до једног крах доживели.

Тај климав и несавршен ток, или пут по разуму земаљском, цивилизацијски, данас долази до своје завршнице, који је евидентно јасан, тек, веома малом броју станара ове планете, свету насупрот.

Досадашњи начин владавине од настанка човека, суштински мења карактер.

Суверен, или суверенитет државе, постаје безначајност локалног карактера, утемељен политичким бесмислом ради свог опстанка постаје беспоговорни вазал једне незамисливо нехумано моћне глобалне елите, која тек у време данашње, успева овладати скоро свим душама људским и простором овоземаљским…

Глобализација је термин, који све постојеће локалне политичке институције и њихове представнике, као и стубове власти (владе) свих суверенитета у свету себи беспоговорно приклања, или противном себи, елиминише.

Фикција те мегаломанске идеје се најбоље препознала у лику јуришног ударника новог светског поредка, САД-а, и њених беспоговорних послушника.
Америка је данас носилац и стуб глобализма, где сатанизам под маском демократије, креира свет по замисли својој.

Необјашњиво идејно, у злу уједињене, примењујући крајње екстремно неморалне поступке према свима оним који стану на пут њихових империјалних циљева, предатори светски и истомишљеници, вазали њихови послушни, политички лукаво, користећи сопствену креацију институције УН-а, и њених снага безбедности, Хашког трибунала, уз сагласност њихову а своју, жртве претварају у крвнике и обрнуто.

Данашње време, врло ретко или никако, даје политичаре по вољи Божјој, што је последица појединачног и целокупног друштвеног богоодступништва.

Светски а наши политичари су креирани и наменски школовани, уско дизајнираног материјалистичко профилисаног кова, од стране тог истог мондијалистичког поредка.

Зарад успоставе новог светског поредка, данас су на трону држава – лидери, у већини морално најмање вредни и по добробит друштва некорисни, у суштини марионете, постављених зарад задовољења личних материјалних порива, што је обострано у складу савршеном, са несавешћу таквих и светске политике која их поставља.

Они се за разлику од претходних времена ни приближно не школују тежећи хришћанским вредностима и моралним цивилизацијским приоритетима тако служећи држави и народу, већ се у својој подређености једнократно потребују са сврхом максималног искоришћења било којој и каквој власти, створених путем политичких махинација, постављених зарад стране империјалних интереса.

Свет савременог тајкунства, тесно повезан са локалним и глобалним политичким начелницима светског поредка, резултира тренутном и насилном осиромашињењу већине, зарад одређене елите улогорених на било којем простору планете наше, у ком случају они и пред судовима правне сабраће и поред доказаних злочина, излазе чисти.

Српски политичари по налогу света, неморал преводе и тумаче као морал, у сарадњи са блиским и политичким везама тајним, скупштинским изгласавањем озакоњују и примењују све у складу са империјалним намерама глобалистичког поредка, за шта су унапред школовано и циљно предодређени.

У позицији неимања, духовно обоженог интелектуализма, што је главно оружје да би се држава просперитетно уздигла, многе разне само по имену хришћанске, у извору стварном (попут секти или то јесу) партија, покрета, странака и појединаца, систематски урушавају темељ данашњих држава, па и наше.

По речима Светих и мудрих стараца прошлог века, истина српског политичког предања свима говори; да држава без истинске здраве побожности не поседује ни здраву политичку заједницу.

Истина казују да је будућност Србије, у власти духовно просвећене класе, где је моралност и стручност мера човекове вредности.

Само таква продуховљена политичка класа, који познају истину Христову, из окриља Цркве, може донети благодатно преображење Србији.

Темељ уздигнућа Србске државе је у истинској побожности, политичких представника и народа.

Међутим, тамо где не постоји Истина, нема ни Цркве, Христоса, ту ни добра за државу и народ не постоји.

Одступањем од Истине, ми одступамо од Христа, то је јасан и препознатљив извор свих страдања и болести, које осим наше, и све остале државе и народе походи.

Новонастала, намерно исконструисана светска деградација, промена друштвеног моралног поредка, наметнуто изједначавање добра и зла савјести људској, глобална измена система политичког, и најбитније за остварење свега набројаног, чупање и затирање Црквеног православног темеља, је прва и крајна намера у основи зацртаног плана новог светског поредка.

Одступност човека од православног хришћанства неминовно води неразуму и општем бесмислу, што је у основи разлог непрепознавања, несналажења и неразумевања хаоса, у ком се живи.

Живимо у времену када либерални капитализам на западу губи свој смисао досадашњег важења у име већине, накарадна и себична неолиберална капиталистичка демократија постаје доступна само вучјој елити, која у наслеђу примопредајно вековима уназад влада светом, док се ширим масама лажно обећава друштвени социлализам, што истим гарантује живот и повластице, условно са идолопоклонским послушањем.

Демонкратском западу, не требају радници, синдикати који противно критички са освртом гледају на друштво.

Њема не требају појединци и широке масе духовно образованих, просветљених, гладних и жељних слободе. Њему требају радници уско профилисани, без критичког става по питању социјалном, економском и стања политичког, државе и друштва, у ком живе .

Човек поседује савест, закон душе, од Господа уткан.

Налик човеку и држава има савест душе своје, Цркву, темељ здравља њеног, која својим присуством и својом историјом, истинито и спасоносно води, сведочећи о временима прошлим и будућим.

Само Црква ствара истински здрав поредак како у друштву, тако и у породици.

Само у Црквеном истинском утемељењу, стоји узајамно здраворазумни склад који гарантује просперитет државе, и понаособ сваког овоземаљског живота људског.

Она је извор, социјалне правде, истинске разумности.

Црква је темељ и узрок опстанка Србског народа и државе, здраво духовне способности њених колектива, разумних појединаца и породице.

Главни смисао живљења човековог, је у спасењу душе истог.

Начин духовног просветљења и спознаје за већину народа је у наметању, хришћанско православне саборности, као државног уређења..

Видимо како данас ствари стоје!

Безразумна и кримогена власт је извор корупције Србске државе.

Корупција не постоји и не настаје у народу, већ у власти, и она се од стране људи у власти Србској својевољно и плански производи.

Стављајући себе ван контекста целе приче, по завршетку свих криминалних радњи у сарадњи са разним мафијашким организацијама организованих и сервисираних зарад трајне и непоправљиве штете на рачун Србске државе, ЕУ- а, САД -а и други истомислени њима послушни империјалисти истрошене саучесничке као сведоке заједничког злочиначког подухвата, који државу као кримогеног налогодавца сваког недела могу разоткрити, након употребе, по заслузи већој неприметно збрињавају, док мање битне, лукаво елиминишу.

Данас, нове генерације у свету лукаво новошколованих политичара глобалистичког уверења, медијски поткованих, стварају вештачку и лажну слику времена, приказујући свету лажно верне вештачко створене климатске промене, попут глобалног загревања, лажно сведочећи медијски разоткривају наводна постојећа оружја за масовна уништења, стварају хаос, панику и саблазан кроз живот данашњег човечанства, предочавајући их неуком и неразумном човеку реално истинитим, ради остваривања својих виших циљева који су потребни успостави хедонистичког поредка једног малог броја људи, у чијим је рукама све осим душа православних, које истинито и једино проповедно сведоче о узроку и намерно спроведеном поредку свег хаоса.

Данас смо сведоци духовног и културно моралног посрнућа у свим сферама људског живота, наводна уметничка слобода се преточила у огавност и перверзију.

Слобода јавног неморала и сексуалног изражавања се отворено упражњава у свим сегментима кроз живот човека, у медијима, на улици, послу, политици и у самој породици, колевци моралне светиње.

Нови светски закони прете да збришу све вредности које су од постанка времена делиле добро од зла.

Глобалним уништењем свег моралног, кад човеку декретом све неморално буде законски дозвољено, осим понегде, ту и тамо, у свету ће нестати вера у Господа Исуса Христоса, људска препознатљива вредност ће се једино огледати кроз телесну без идентитета обојену шареноликост, учесника карневалског Риа.

Свети кажу; „само нас вера дата од Господа спашава“, и ако је не будемо бранили, шта ће нас спасити? које је „дело“ прече које даје за право, могућност спасења нашег?

Одговор је јасан, ниједно..

Изгубивши истиниту веру, православни идентитет, човек постаје ништа.

Кад постане ништа, коме ће до таквог, од Творца датог умног бића бити стало, осим оном, који ће такве, наменски третирати и користити за своје радно слугијанске и наметнуте прљаве работе, потребе.

Грађанин новог светског поредка неће бити човек воље слободне од Творца дате, њу изгубивши он се престаје човеком звати, такав немајући разлог свог препознавања нема интерес било каквих на добро, промена у друштву, постаје безличан, попут биљке коју треба водом залити, док као такав служи намени својој.

Напокон, од света манипулативно програмиран, без воље слободне, није више никаква претња у свим сферама дешавања које спроводи светска сатанистичка елита новог светског поредка.

Да би се напокон мир и спокојство коначно настанио на просторима где народ Србски живи, нико данас од оних који претендују да буду власт у Србији, осим достојног, не сме стати на њено кормило без сагласности Божје, без воље Његове, јер у противном по допуштења Господњем Србији следи неминовно страдање, које је несумњиво и засигурно исцелитељно, а можда овог тренутка и једино реално решење, за духовни преображај нашег народа Србског.

Ми желимо, да у харизми вође народа Србског, приметимо истинито и разумно сагледавање кретања Хришћанског, и глобално политичког.

Да у излагањима његовим, истог краси Хришћанска истоветност и одбрана Имена Божјег и речи Његових, што би нам дало веру у боље сутра, и истим улило наду да знамо да зна, како и куда се води овај Србски брод.

Такав се попут достојног, јасно и гласно, мора одредити по питању најбитнијем, које је изнад свијух нас, а које је и једино важно за опстанак државе Србије и народа Србског.

Питање вере православне!!!

Вођа не сме бити по страни, када је у питању вера православна народа Србског, јер би то у противном више од речи говорило, о неразуму таквог.
Истински вођа државе и народа Србског се не може приклонити речју, да је осмишљено разарање Србске Православне Цркве унутрашњи проблем Црквене институције, и да то није проблем најбитнији по питању свих нас, нашег опстанка.

Истинитољубив лидер не сме делити и одузимати, већ мора бити сабирач народа православног.

Истински ујединитељ је онај који развлашћује безбожно, разно идејно поклонство.

Ми живимо у свету за које Апостол говори;
„Памтите браћо да вас ко не обмане философијом и празном преваром, обећањима, по предању људском, по науци света, а не по Христу“ (Кол.2.8).

Морамо се пазити и таквих вођа, који попут вукова у кожи јагњећој, речи Светог Јеванђеља говоре, да не прелесте екуменисти прикривени православљем народ Србски, наводно зарад мира и љубави светске.

За Србију би најтрагичније и најопасније било, да се такав вођа налик хришћанима екуменским (у љубави лажној) првопостави на челу, јер се осим зла увећаног, ништа неће променити зарад интереса нашег народа и државе.

Србија, скоро апсолутним процентом, није свесна епилога екуменског заједничарења, које је само на штету и пропаст Србске државе и њеног народа.
Да је Екуменизам лаж (јерес), да та свејерес нема дара Духа Светог благодат Божју, која битише само у истини, Христу, удостојило се знању тек једва приметан број православних, који су есенција, истински залог будућности по питању опстанка државе и народа Србског.

Србија се наслушала обмањивача у времену досадашњем.

Надамо се да ће на трон Србски доћи неко по вољи Божјој, а не по његовом допуштењу, на начин којим су и Турци дати за исцељење душе неразумне, народу Србском.

Питање опстанка Србског народа је у рукама верних Цркви, Христу, Србији, и зато када је најтеже, попут сваког лидера било које професије, достојан власти је само онај, који вођен Духом Светим лично преузевши одговорност скида јарам, анатему Србском роду окићеног и огрезлог у рђи комунистичке и демократске безразумне власти, а народу Србском подари пут сигуран, ка спасењу његовом.

Народ Србски не сме више дозволити владавину лажних система и људи лажних.

Ово је сиже прилика садашњег и будућег времена, којем ће наша држава потпасти, не буде ли се ова власт променила.

Једном приликом, после једне прилике саборске, коју је честити владика Артемије својим присуством благословио, свим се присутним колико се сећам, обрати на крају, речима овим:

„Сваки човек понаособ, има само једну ствар о којој треба посебно и строго по цену свега да води рачуна, а то је, да не дозволи било коме, и зарад чега, да посредством душа ваших, лаж нађе пут свој и нашкоди било коме.

Нико не сме, без обзира на последице, одобравати било коме, клицањем, климањем, речима, руковањем, гласањем, писањем или ћутањем, да се намера лоша, мисао или циљ лажни, зачет у уму лукавих, преко вас лично и оствари.

Сваку мисао, или реч која вам се намеће, а савест је ваша као лаж препозна, не смете спроводити, да не оствари злу крајност оном, коме је намењена“.

Овa је порука владичина упућена свима нама, који верују у боље сутра.

Само је путем овим, ако се човек води, удостојен вођства, народа Србског.

На крају, порука лидеру достојног Цркве Христове и народа Србског!,

Достојан вођства је само онај који истину љуби, јер душе истих таквог препознају и прате…

Само се са истином, у души сваког, победа назире и остварује.

Са жељом да само са разумом Небеским, са Крстом, „ВОЖД СРБСКИ“ буде на челу Србије, нама се народу Православном, гарантује боље сутра…

25.07.2011
Јулиански (стари) календар:
12.07.2011

Свети мученици Прокл и Иларије
Преподобни Михаил Малеин
Света мученица Голиндуха
Света Вероника
Свети мученици Теодор и Јован

Пејовић (Серафим) Предраг