Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим служио је у Недељу 36. по Духовдану, 1/14. фебруара, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Преподобномученика Харитона Косовског у Сурдуку. Владици Максиму су на Литургији саслуживали: протосинђел Иринеј (Ристић), јереј Бранко (Јованчевић), јеромонах Пајсије (Марковић) и јерођакон Павле (Стојановић). Овом свештеном Литургијском сабрању присуствовало је око 250 верника. Неки од њих су се и причестили Пресветим и Животворним Тајнама Христовим.
У својој архипастирској беседи, тумачећи јеванђелску причу о покајаном Закхеју, Владика Максим је поучио присутни народ:
„До нас је да приносимо Богу осећај кривице за грехе које чинимо. То је пола покајања, друга половина је да приносимо Богу добру намеру да од сада па надаље свој живот мењамо, да што мање грешимо. А Господ све то крунише благодаћу покајања. Зато и велики међу подвижницима и светим оцима свети Исак Сиријски каже: „Када Бог некога хоће да помилује, пошаље му благодат да спозна сопствене грехе.“ Ту почиње покајање, то видимо на примеру Закхеја. Доласком Богочовека Христа у његов дом он је спознао ко је и шта је и почео је да се каје за те грехе. Зато и ми, пре свега да умом својим и срцем својим и душом будемо живи за Бога, да искрено тежимо ка Богу, јер Господ само на то гледа, не толико на наша спољашња дела, која су неопходна и потребна, али без овог суштинског садржаја – да и срцем тежимо не ка овоме свету, не ка греху него ка Богочовеку Христу, сва наша дела ће бити фарисејска и испразна, формална и бесплодна, као она бесплодна смоква коју је Богочовек Христос проклео.“
Након Свете Литургије Владика Максим је осветио ново манастирско звоно. Ново звоно је прилог брата Слободана Тешића из Београда за покој душе његовог сина Владимира. Нека Господ брату Слободану подари Своје небеска блага а његовом сину Владимиру рајско насеље. Амин, Боже дај.
Уследила је трпеза љубави за све присутне.
Инфо служба