Манастир Преподобног Симеона Мироточивог у Дежеви свечано прославио своју храмовну славу

Стефан Немања, у монаштву назван Симеон, био је отац Светог Саве и утемељивач српске државе, зачетник благородне лозе Немањића, борац за чистоту Праве вере и искоренитељ јереси у својој земљи. Праведним владањем за време световног живота и богоугодним монашким подвигом, а свагда ревнујући за праву веру, удостојио се да буде прибројан реду преподобних. Манастир Епархије у егзилу у Дежеви код Новог Пазара је посвећен управо овом светилнику рода српског. На дан његовог спомена 13/26. фебруара, манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе, служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Јевтимија (Милентијевића), протосинђела Дамјана (Ковачевића), јереја Игора Данчетовића, јерођакона Дионисија (Морачанина), јерођакона Георгија (Радојичића) и ђакона Зорана (Крстића). Овом свештеном сабрању присуствовало је бројно монаштво Eпархије и око 200 светосаваца из разних крајева наше отаџбине.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљање жита које су у част Преподобног Симеона Мироточивог принели, манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Војин Ристић из Земуна, Кириџић Јован из Темишвара (Румунија) и Влада Лазовић из Дежеве . За наредну годину пријавили су се: Мирко Премовић из Рашке, Матеј и Марко из Косовске Митровице, Снежана Петрушић из Лешка и Владимир Дакић из Рашке.

У својој архипастирској беседи Владика Ксенофонт је најпре говорио о небеском заштитнику обитељи, Преподобном Симеону Мироточивом, а затим је поучио своју паству:

„Колико смо свјесни онога чиме нас је свети Симеон задужио, колико смо свјесни његовог наслијеђа, колико смо свјесни његове свете вјере коју је он и као велики жупан и као преподобни монах исповједао? То остаје да се запитамо браћо и сестре. Јер није важно да подижемо велике и монументалне споменике, него оно што је важно и што је претежно је да у срцу своме подигнемо споменик и подигнемо спомен овом преподобном светитељу и свим светитељима и свим угодницима Божијим. Да се сјећамо њихових светих подвига, да се сјећамо свега онога чиме су нас задужили, да се пре свега и мимо свега сјећамо да је свим светитељима било заједничко оно да чувају свету вјеру Православну.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју су за све присутне припремили домаћини славе и братство манастира.

Инфо служба