Недеља 14. по Духовдану у манастиру Свете Тројице у Кули

У недељу, 12/25. септембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице у Кули, уз саслужење хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Никодима (Малешевића), јерођакона Паладија (Матића) и јерођакона Пајсија (Марковића). Литургији је присуствовало око 150 верника, углавном из српске Војводине. Неки од њих су сјединили са Господом кроз Свето Причешће. Ово је била уједно и прва Света Литургија коју је Владика Артемије служио у новој капели.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је, тумачећи редовно недељно јеванђеље о свадби Царевог Сина, поучио своју паству:

“Чули сте сви Јеванђеље, да га не помињемо у целини. Тамо се говори о једноме цару који приреди свадбу сину своме, посла званице, једном и други пут, и не хтедоше доћи. Неки одоше у поље своје, неки трговини својој. Онда цар посла слуге своје да нађу и позову све које нађу по улицама и раскршћима, да их доведу и да се испуни његова свечана дворана за свадбу. То слуге учинише те се дворана испуни. Међу њима се нађе један кога домаћин цар виде да је без свадбенога руха. Приђе и пита га: „Како си дошао овде?“ И он оћута. Шта значи ова прича? Јасна је свима. Цар који приређује гозбу јесте сам Господ Бог наш. Свадба царевога сина јесте Царство Небеско. Званице које нас позивају на свадбу јесу слуге Божије и анђели и арханђели преко којих је Бог слао Своје поруке, али и сви Свети угодници Божији од Старога Завета, када је говорио преко пророка Својих, преко светих апостола, преко светих отаца и до дана данашњега говори Бог и позива нас преко Својих слугу на свадбу Сина Свога у Царство Небеско. Позив, то је, у ствари, Јеванђеље Христово које се проповеда широм света. А званице, то смо сви ми, цео род људски. Али се сви не одазваше на тај позив царев, него једни занемарише тај позив, дакле, проповед јеванђељску, једни одоше у поље своје, други трговини својој и онда тек на трећи позив испуни се дворана Царства Небескога. Ко су ти људи који су се одговарали и нису хтели дођи на свадбу? То су они неверници који не прихватају Јеванђеље Христово, то су незнабошци и сви они који Христа Господа не признају и не примају Га као свога Спаситеља, као Сина Божијега. Они који Га примише, то су верујући људи, али, авај, међу њима постоји велика разлика. Има људи који се називају верницима, верујућима, али само по имену. То су они који су крштени али до тога не држе у животу своме, не живе по својој вери и, у ствари, у њима онда и нема вере. Има и оних који прихватају реч Божију, Јеванђеље Христово, али брига овога света не дозвољава им да се у потпуности предаду томе путу Божијем него брину много о земаљским стварима, а пре свега угађају својим страстима, својим гресима, својим слабостима. И они се називају вернима и хришћанима, али у њима хришћанскога нема ни мало или готово ни мало. Прави верници су они који чују позив слугу Божијих за Царство Небеско, који се одазивају на њега, значи који прихватају Јеванђеље Христово и у овоме животу се труде да по њему живе, да испуњавају заповести Христове и тако припремају себи у ствари то свадбено рухо са којим треба да се појаве пред Царем својим Небеском, да нас не би  Он осудио и избацио из Своје дворане као онога што је био непристојно одевен.“

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је манастирско братство приредило за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.