Православно-католички дијалог[*]

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2007, број 1-2 (57-58), стр. 103-105

Београд, септембар 2006.

Протест епископа Илариона

Представник Руске Православне Црве при европским међународним организацијама, Епископ бечки и аустријски Иларион, упутио је председнику Папског савета за унапређење хришћанског јединства, кардиналу Валтеру Касперу, званичан протест у вези са процедуром вођења православног-католичког дијалога.

По мишљењу епископа, недопустиво је решавати питања догматско-еклисиолошког карактера путем гласања. Слична питања, сматра представник Московске патријаршије, могу сс решавати само путем консензуса, саопштили су „Интерфаксу“ у понедељак, у прес-служби владике Илариона. Протест је био упућен на IX заседању Мешовите комисије православно-католичког богословског дијалога, која се завршила у недељу у Београду. У току седмице учесници комисије су разматрали документ „Еклисиолошке и канонске последице Тајинске природе Цркве“. Документ је био састављен још 1990. године, међутим није разматран тада, због озбиљног заоштрења међуконфесионалних односа у неким земљама Источне Европе.

„У целини IХ заседање заједничке комисије, прошло је у атмосфери конструктивног дијалога“ – изјавио је саговорник новинара. Међутим, на закључном заседању, развила се дискусија о једном од делова документа, посвећеном ауторитету Васељенских Сабора. У том делу, говорило се о томе, да је након прекида општења између Истока и Запада, у XI веку, сазивање „Васељснског Са6ора“ у строгом смислу речи постало немогуће, али су међутим, „обе“ Цркве наставиле да сазивају „опште“ саборе, у којима су учествовали епископи Помесних Цркава, који су се налазили у општењу са Римским престолом, и Помесних Цркава, који су се налазили у општењу са Константинопољским престолом “.

Епискои Иларион је иступио са низом принципијалних примедби о том питању. Пре свега, по његовим речима, у православној традицији „општење са Константинопољским престолом никада се није разумевало као обавезан услов саборности“, каквим је за западне цркве постало „општењс са римским престолом“.

Модел уређења Православне Цркве се принципијално разликује од римокатоличког модела, и патријарх Константинопоља никада није у Православној Цркви имао ту улогу коју у католичкој цркви има епископ Рима, приметио је епископ Иларион.

Даље је нагласио, да од тренутка окончања VII Васељенског Сабора до садашњег времена у Православној Цркви није било ни једног „општег“ или Свеправославног Сабора. Припрема за такав сабор водила се шездесетих, која је међутим у наше време заустављена.

Зато тврђење у документу, да су Цркве, које су се налазиле у општењу са Константинопољем, наставиле да сазивају „опште“ (то јест, свеправославне) саборе, током другог миленијума, није у сагласју са стварношћу.

„На крају, мисао о томе да је у условима продуженог раздељења између Истока и Запада, сазивање Васељенског Сабора уопште немогуће, изазива протесте код приличног броја православних богослова, који проистичу из тога што Православна Црква јесте Једина, Света, Саборна и Апостолска црква, основана Христом и није изгубила саборност после „великог раскола“ (раскола између Православља и католицизма) у XI веку, приметио је представник Московске патријаршије.

Примедбе епископа Илариона изазвале су снажно противљење Митрополита пергамског Јована Зизјуласа (Копстантинопољски патријархат), који је настојао на неопходности очувања помињања Константинопољског престола, уз Римски престо, у тексту документа.

Као компромис, митрополит Јован је предложио да се унесе у текст следећа исправка: „они који су се налазили у општењу са Римским престолом, или иако се то и схватало другачије, који су се налазили у општењу са Константинопољским престолом“. Поменута исправка, са тачке гледишга представника Московске патријаршије, није мењала суштину документа међутим, била је постављена на гласање од стране сапредседавајућег у Мешовитој комисији, кардинала Б. Каспера. Већина православних учесника тог заседања гласали су за исправку, а представници Московске патрајаршије су гласали против.

У току даље дискусије, епископ Иларион је нагласио да учесници двостраног православно-католичког дијалога не могу путем гласања бити принуђени на један или други богословски компромис, или на прихватање тачке гледања, која противречи њиховом еклисиолошком самопоимању.

Православни учесници заседања, по мишљењу епископа, нису опуномоћени да „проналазе“ за Православну Цркву еклисиолошки модел, сличан ономе, који постоји у католичкој цркви, са циљем да би Константинопољски патријарх у том моделу заузео место слично месту папе у римској цркви.

Кардинал Каспер је узео у разматрањс протест представника Руске Православне Цркве и обећао да ће вратити на разматрање спорно питање на следећем заседању Мешовите комисије, која се састаје у октобру 2007. године.

 

Превео С.С
_______________

[*]Извор: Интерфакс, 25. 09. 2006. год.