Васкрсни понедељак у манастиру Св. Николаја у Лозници

Другог дана Васкрса, на Васкрсни понедељак, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја Мирликијског. Епископу Ксенофонту су саслуживали: Преосвећени Хорепископ Николај, протосинђел Софроније (Ердељан), јерођакон Георгијe (Радојичић), јерођакон Павле (Стојановић) и ђакон Зоран (Крстић) . Литургији је присуствовало око 150 верника.

Пре почетка Литургије Владика Ксенофонт је благословио облачење подрасника искушеницама овог манастира Радмили (Лазић) и Јулији (Манић).

Чин благосиљања славског колача и кољива извршио је Преосвећени Владика Ксенофонт, које су у славу и част Св. Николаја Жичког принели Мати Сара са сестринством и верници.

У својој архипастирској беседи Владика Ксенофонт је говорио о празнику Васкрсења Господњег и Св. Николају Жичком:

“ За Христа је живио за Христа је умро у тој далекој земљи и Божијим промислом  ето тек деведесетих година вратиле су се његове свете мошти у домају његову, међу народ свој који га ето није за живота препознао, многи су га одбацили иако су га многи слиједили, знате како је дивно и велико дјело учинио тај велики угодник Божији оформивши и надахнувши и повевши Богомољачки покрет у српском народу. Да није било Богомољачког покрета пред други светски рат у српском народу, у српском роду не би данас, вјерујте, било ни Срба православних нити Српске Православне Цркве, него је он кроз те просте сељаке Духом Светим надахњивао српски народ да се Богу окрене, да се Богу моли, да у Бога једино вјерује.
Оставио нам је и оно тужно и величанствено и оно велико пророчанство св. Николај у својој Небеској Литургији, о тој нашој судбини на овој земљи, српскога народа, судбини која се изражава кроз оне стихове: „Закукаше Срби у невољи ал се живог Бога не сјетише“. Да нам то буде на уму и на устима, браћо и сестре, и данас када кукамо пред разним страховима и разним болестима и разном паником и разном хистеријом коју покушавају да нам наметну, а ми кукамо и плачемо и тужимо и плашимо се али се врло често живог Бога не сећамо, да живи Бог оно што допушта на земљи овој допушта само због користи човјека, због живота вјечнога. Нека се смилује Бог Васкрсли и нама грешним Србима који нисмо знали да препознамо у роду своме такве светитеље какав је био велики Николај Жички, српски Златоуст, свесрпски, свехришћански и свеправославни светитељ, нека нам Бог опрости да се не бисмо уврстили са онима које Бог проклиње и каже да оци ваши убијаше пророке а синови њихови подижу им споменике, подижу им гробове и украшавају. Опрости нама Господе што не препознајемо такве велике Србе из рода нашега, што нисмо на врјеме препознали светог Николаја, а данас се ето надахњујемо рјечима његовим, дјелима његовим, молитвама његовим пред престолом Творца.
Опрости Господе грешним Србима што не препознаше и у  ово наше врјеме великога Србина и великога човјека и великога, усуђујем се рећи, светитеља српског, Владику Артемија, који сами знате како је провео задње године живота свога у прогонству и у егзилу, праћен нама монасима својим и вама вјерним народом, али нека Бог опрости и оним његовим прогонитељима и свима онима који га нису препознали као православног Епископа као новога светитеља из рода српског, као новога предводника Богомољачког покрета, као новога предводника, свјетилника и барјактара светосавског Српске Православне Цркве  . Нека се не уврстимо са онима који пророке прогоне и убијају, него који Тројичнога Бога на Земљи прослављају да би се Његовим свјетлим Васкрсењем на Земљи могли прославити славећи Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светог Духа.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју су припремили сестринство манастира и верни народ при овој катакомби.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.