Манастир Светог Преображења Господњег се налази у селу Леушићима, 25 км удаљеном од Горњег Милановца и од Чачка, на обронцима Сувобора. Ктитори манастира су Борис и Виолета Петровић из Новог Сада. Сазнавши од брата Милоја Стевановића о потребама прогоњеног монаштва, они су великодушно поклонили један део свог имања и уступили на коришћење кућу за смештај сестрама које су биле смештене по приватним кућама у селу Горња Врбава. По благослову епископа Артемија 23. маја 2011. пет сестара прешло је у овај новоосновани манастир. За настојатељицу манастира одређена је монахиња Варвара (Тишма) а са њом су пошле и монахиње Михаила (Андрејевић) и Јерусалима (Филиповић), као и искушенице Милица (Стојановић) и Сузана (Тополшек). С обзиром да крајолик и положај манастира подсећају на гору Тавор, владика Артемије је благословио да манастир буде посвећен Светом Преображењу Господњем.
Због медијског прогона, новопридошло сестринство није наишло на добродошлицу у селу. Локални свештеници и поједини сељани ширили су клевете о доласку „секте“, „расколника“ итд. Један од њих је и вербално претио сестрама. Након тога је имао удес са трактором што је схватио као Божју опомену те више није узнемиравао сестринство.

Временом се ситуација променила и данас са свим мештанима постоји један комшијски, пријатељски однос.
Своја свакодневна монашка богослужења сестре су обављале у малом вајату који припада ктиторима. Прва света Литургија одслужена је под шатором на Петровдан 12. јула 2011. Већ тада су се јављали људи који су желели да помогну да се сагради црква. Мирослав Ђурђић са породицом, из Чачка, приложио је грађу за скромну цркву брвнару која се радила по пројекту архитекте, пријатеља манастирског. У новембру 2011. почела је изградња брвнаре а први обред у цркви је био резање славског колача почетком децембра. Мало освећење храма било је на други дан Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице 8. јануара 2012.
Велико освећење храма обавио је епископ Артемије на Преображење 2012. када су освећени и темељи за нови конак, чију су изградњу својим прилозима највише помогли чланови Православне хришћанске заједнице Светог Јустина Ћелијског из Детроита у Америци. Конак је усељен 2015. а и даље се ради на његовом опремању.

У почетку света Литургија је служена једном месечно а када су се стекли услови, од 2013, редовно се служи недељом и празницима. Служашчи јеромонах је Георгије (Марковић).

У манастиру се од 2011. о Петровдану одржава црквено-народни сабор који је наставак црквено-народног сабора одржаваног о Петровдану у манастиру Црна река. Након Литургије служи се парастос српским домаћинима из Леушића и околине које су на Петровдан 1943. побили Немци на Бањици. У народу су ових двадесет седам мученика познати као Петровско робље.