Архиепископ Јован Максимович: Страшни суд

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1997, БРОЈ 1 (17), СТРАНЕ 159-162

Из беседе Архиепископа Јована Максимовича[1]

Дан Страшног Суда! Тај дан нико не зна – до Бог Отац – али његови знаци су дати у Еванђељу и у Откровењу светог апостола Јована Богослова. Откровење говори о догађајима последњих времена и о Страшном Суду првенствено у сликама и на један тајанствен начин, али Свети Оци су објаснили ове визије, а постоји и веродостојно Црквено предање које јасно говори о знацима приближавања краја света и о Страшном Суду.

Пре краја живота на земљи биће немира, међусобних ратова, глади, земљотреса… Људи ће живети у страху, умираће у очекивању несреће. Неће бити (правог) живота, животне радости, већ мучно стање отпадања од живота. Но, неће бити само отпадање од живота већ и од вере такође, и „када Син Човечији дође, хоће ли наћи вјеру на земљи“ (Лк. 18, 8). Људи ће се погордити, постаће незахвални, одбациваће Божји закон. Упоредо са отуђењем од живота доћи ће до слабљења моралног живота. Умањиће се добро и умножити зло.

О тим временима свети апостол Јован Богослов говори у свом богонадахнутом делу – Откровењу. Он сам каже да је „био у духу“ када је то писао. Ово значи да је сам Свети Дух био у њему када му се под видом разноврсних виђења указала судбина Цркве и света. Зато се и назива Божанским Откровењем.

Откровење приказује судбину Цркве под видом жене која се у тим временима крије у пустињи: она се не појављује у јавном животу као што је то случај данас у Русији. У јавном животу, водећу улогу ће играти силе које стварају услове за долазак Антихриста.

Антихрист ће бити човек, а не оваплоћени демон. „Анти“ значи „стар“, а такође означава „уместо некога“ или „против“. Антихрист је човек који жели да замени Христа, заузме његово место и да има све што Христос поседује. Он ће желети да привуче људе као Христос и да завлада целим светом, Антихрист ће и примити ту власт пред своју пропаст и пропаст света.

Шта се зна о том човеку – Антихристу? Његово тачно порекло је непознато: његов отац је потпуно непознат, а мајка му је нечиста жена која се представља као девица. Он ће бити Јеврејин из племена Данова. Биће врло интелигентан и умеће да управља људима. Одушевљаваће их и биће љубазан. Философ, Владимир Соловјев је дуго радио на опису доласка и личности Антихриста. Пажљивим пробирањем материјала по том питању, не само светоотачког већ и муслиманског, дао је изврсан приказ.[2]

Пре доласка Антихриста свет ће већ бити припремљен за његов долазак: Јер тајна безакоња већ дејствује“ (2, Сол. 2, 7). Снаге које припремају његов долазак боре се изнад свега против законите царске власти. Свети апостол Павле каже да Антихрист не може да се појави све док се не уклони „онај који (га) сада задржава“ (2, Сол. 2,6-7). Свети Јован Златоуст објашњава да је „онај који (га) задржава“ законита и побожна власт, јер се једино таква власт бори са злом. Зато се „тајна безакоња“ која већ дејствује у свету бори са том влашћу. Када „тајна безакоња“ одлучно преузме ту власт, ништа више неће моћи да спречи долазак Антихриста.

Он ће бити привлачан, интелигентан, љубазан и милостив. Он ће се, у ствари, понашати као милостив и добар, али не у име милости и доброте већ ради учвршћивања своје власти. А када је учврсти до те мере да га читав свет призна, тада ће открити своје право лице.

За своју престоницу изабраће Јерусалим зато што је тамо Спаситељ објавио Своје Божанско учење и Своју личност и зато што је тамо читав свет позван блаженству доброте и спасења. Али свет није признао Христа и распео га је у Јерусалиму. Сада, међутим, цео свет ће признати Антихристову власт и Јерусалим ће постати светска престоница.

Када достигне врхунац моћи, Антихрист ће захтевати од људи признање да је он постигао оно што никаква земаљска сила никада није, нити ће икада постићи, и захтеваће да га обожавају као неко више биће, као божанство.

В. Соловјев добро описује како ће се он понашати као „Врховни владар“. Радиће све да угоди свима, под условом да буде прихваћен као Врховна власт. Дозволиће Цркви да постоји, дозволиће њена богослужења и обећаће изградњу предивних цркава, а све под условом да га сви прихвате као „Врховно биће“ и поклоне му се као богу. Антихрист ће лично мрзети Христа и у Њему ће видети личног непријатеља. Живеће у овој мржњи и веселиће се због отпадања људи од Христа.

У време Антихриста доћи ће до масовног отпадништва од вере. Многи епископи ће застранити у вери и правдаће се тренутним добрим положајем Цркве. Спремност на компромисе постаће карактеристична особина људи. Нестаће правог исповедања вере. Људи ће вешто оправдавати своје отпадништво, а зло ће подржавати такво опште расположење. Људи ће се навикнути на лаж и на сладост компромиса и греха.

Антихрист ће људима све допустити, све док они „не падну и не поклоне му се као богу“, и цели свет ће му се покорити. А тада ће се појавити два праведника, која ће неустрашиво проповедати веру и оптуживати Антихриста. Судећи по црквеном предању, то ће бити два старозаветна пророка Илија и Енох, који нису окусили смрт, али биће убијени и лежаће мртви три дана, а после три дана ће устати. Њихова смрт ће изазвати велику радост код Антихриста и његових слугу, Њихово васкрсење ће их бацити у велику пометњу и страх. Тада ће доћи крај света.

Апостол Петар каже да је првобитни свет сазда из воде, која је слика првобитног хаоса, и да је уништен у Потопу. А сада је свет „остављен за огањ“. „А земља и дјела што су на њој изгорјеће“ (2 Пет. 3, 5-7; 10). Све стихије ће се ужарене распасти. Овај садашњи свет нестаће у једном трену. У једном трену све ће бити измењено.

И појавиће се „Знак Сина Божјег“ – знак Крста.

Читав свет који се вољно подчинио Антихристу заплакаће. Свему ће доћи крај заувек. Антихрист ће бити убијен, доћи ће крај његовој царевини рата против Христа и људи ће бити позвани на одговорност и мораће дати одговор истинитом Богу.

Крај света не означава потпуно уништење света, већ његову промену. Све ће се одједном изменити, у трену ока. Мртви ће васкр- снути у новим телима, њиховим сопственим али обновљеним. Као што је Спаситељ васкрсао у Свом сопственом телу на коме су били трагови рана од клинова и копља, а оно је ипак поседовало нове особине, и у том смислу је то било ново тело.

Господ ће се појавити у слави на облацима. Трубе ће затрубети снажно и моћно. Огласиће се у души и савести! Људској савести ће све постати јасно. Говорећи о Страшном суду, пророк Данило, говори како Старац, Судија седи на свом престолу и испред њега је река огњена. Огањ је очишћујућа стихија која спаљује грех. Тешко онима којима је грех постао део природе. Тада ће човек горети у ватри.

Ватра ће бити запаљена у самом човеку. Када угледају Крст једни ће се веселити, док ће другима овладати пометња, ужас и очај. Тада ће људи одмах бити раздвојени. Тренутно стање њихове душе определиће их на једну или другу страну, десну или леву.

Што је савесније и доследније у свом животу човек ишао за Богом, већа ће бити његова радост када чује: „Приђите, ви који сте благословени“. И супротно, исте речи запалиће огањ ужаса и мучења у онима који га нису желели, који су бежали, борили се или хулили на Њега током свог живота!

Страшни суд не зна за сведоке, нити за писане протоколе! Све је исписано на људским душама и ови записи, ове „књиге“ биће отворене на Суду. Све ће постати јасно свима и свакоме појединачно.

И једнима ће то бити на радост, а другима на жалост.

Када се „књиге отворе“ постаће јасно да су корени свих порока у људској души. У души се познаје пијаница или блудник, јер када тело умре, неки могу помислити да такође умире и грех. Али, није тако. Ако је у души постојала наклоност према греху, и тај грех се умилео души, и ако се душа није покајала за грех и није га се ослободила, доћи ће на Страшни суд са подједнаком жељом за чињењем греха. Пошто душа никад неће задовољити ту жељу, она ће бити мучена мржњом. У свом измученом стању ће оптуживати све и сва и мрзеће на свакога. „И биће шкргут зуба“ немоћне злобе и неугасивог огња мржње.

„Огњени пакао“ – таква ће бити унутрашња ватра (у души). „Тамо ће бити плач и шкргут зуба“. Такав ће бити пакао.

—————————————————————–

[1] Објављена у часопису „Православни живот“ бр. 11, 1966. Џорданвил, Њујорк.

[2] Владимир Соловјев: „Кратка повест о Антихристу“ у Три разговора, објављена 1990. године ауторове смрти. Превод на енглески постоји (О Соловјевом опису Антихриста, види Православну реч, бр. 5, стр. 189).