Архијерејска Литургија и рукоположење у манастиру Нова Никеја у Лелићу

Сва је украшена кћи Царева изнутра, хаљина јој је златом искићена. У везеној хаљини воде је к Цару, за њом воде к Теби дјевојке, друге њезине. Воде их весело и радосно, улазе у двор Царев.

(Псалам 44, 14-16)

На светли празник Ваведења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Нова Никеја у Лелићу уз саслужење настојатеља манастира архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Петра (Проса), јерођакона Дионисија (Морачанина), јерођакона Георгија (Радојичића) и јерођакона Симеона (Васића). Овом свештеном сабрању присуствовало је око 70 светосаваца. Многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

У току Литургије Владика Ксенофонт је у чин јеромонаха рукоположио јерођакона Дионисија (Морачанина), сабрата овог манастира.

У својој беседи владика Ксенофонт је говорио о духовној лепоти и величини Пресвете Богородице и поучио вернике:

„Многи се и данас питају ко је ближњи мој? Знамо за заповјести, знамо шта ваља чинити. Усадио нам је Господ и у срце и у ум ту савјест, то мјерило, ту вододелницу која нам показује шта је „десно“ и шта је „лијево“, и шта је добро и шта је лоше, шта нам ваља и шта нам не ваља чинити, и шта нас води у живот вјечни и шта нас води у вјечну погибао. Али често се правимо да не знамо, умирујемо савјест своју, умртвљујемо савјест своју па и ми долазимо код Господа па врло често са разно разним питањима шта ми то треба да чинимо, како да чинимо. како да се спасемо, ко је то ближњи наш, како ми да учинимо добро дјело? Чусте како Господ одговори и њему и нама ко је ближњи наш, дакле онај милостиви Самарјанин, презрени и одбачени који се смилова на онога кога разбојници бацише крај пута док силажаше из Јерусалима у Јерихон. Бацише га и не могаше и не хтејдоше га спасити ни свештеник ни Левит који само приђоше и погледаше и наставише својим путем презревши њега и оставивши га да у мукама сконча, а онај презрени Самарјанин кога јевреји одбациваху он га посади на кљусе своје, помаза му ране, доведе га у гостионицу и још плати за њега да му крчмар учини све што може, па ако треба да плати и више од тога. Наравно, милостиви Самарјанин је сам Господ Христос кога одбацише јевреји од себе, кога презреше као прљавога Самарјанина, као прљавога незнабошца, али ријеч Његова и апостола Његових простре се са краја на крај васељене и зато и притичемо у свете храмове Божије, зато се Богу молимо, зато прослављамо све ове дивне празнике као што је овај данашњи празник Пресвете Богомајке, зато се трудимо да себе сврстамо у ту врсту Пресвете Богомајке, да не идемо за онима који широким путем у погибао и у смрт вјечну иду него да се, ако Бог да, прибројимо броју оних који се спасавају, који ће са светима да благују и који ће лице Божије да гледају у Царству небеском.Нека би нам Пресвете Богомајка била заступница да се Господ смилује на род наш.“

На крају своје беседе Владика је честитао новом јеромонаху Дионисију рукоположење у чин јеромонаха уз жеље да достојно Богу послужи у Светом олтару као свештеник Божији.

Након службе уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.