У српској православној Епархији рашко-призренској у егзилу, верни народ се окупља на богослужењима у четрдесетак богомоља, манастира и парохијских храмова. Ова богослужбена места, у којима многобројни свештенослужитељи служе Свете Литургије, врше Свете Тајне и остала молитвословља, по промислу Божијем, уз помоћ верног народа, трудољубљем монаха, монахиња и свештенства, утемељио је и основао наш духовни отац блаженоупокојени епископ Артемије.
Те богомоље су нови духовни бисери српског народа и српске Цркве. Данашњим потомцима светитеља Саве, ове светиње осветљавају благословени пут спасења. Чувари су светог Православља у смутним временима када јереси, новотарства, модернизми и прилагођавања духу овога света, нагризају вековно здрав, светосавски духовни корен Српске Православне Цркве. Верни народ у отаџбини и расејању је Господу Богу благодаран за богослужбена места ЕРП у егзилу. То су њихове духовне оазе и мирне луке спасења.
Постоје и места где још увек наш светосавски народ нема такву духовну привилегију. Међу њима се налазе и Црна Гора и Херцеговина. У њиховим областима се за сада не налази ниједно богослужбено место ЕРП у егзилу. Да би отишли на свету Литургију, неки од њих некада морају прећи и по неколико стотина километара. Они имају најискреније и богоугодне жеље али за сада немају материјалних могућности да изграде богомоље у својим местима. За такав подухват би био потребан и већи број верујућих, а вероватно и помоћ наших епархиота из других места у отаџбини и расејању.
Упркос томе, наша света Црква и наши добри духовни пастири се труде да не оставе стадо Христово без благодати и благослова свете евхаристије и светих тајни. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта, последњих шест месеци сам провео у Црној Гори опслужујући верни светосавски народ у Подгорици, Херцег Новом, Невесињу и Требињу. Света Литургија се привремено и по могућностима служи по домовима верујућих светосаваца и то су дани нарочитог духовног празновања и радости.
Сигуран сам да би било од духовне користи свима, нарочито верујућима који имају богомоље у својим местима становања, да овде доживе богослужбену атмосферу (која се делимично може видети и на приложеним фотографијама) где нема редовног богослужења нити богомоље. Увидели би још јасније велики благослов који на њима почива и били још благодарнији Господу на непроцењивом дару који имају – монаштво и свештенство у својој близини, храм, манастир и редовна богослужења.
Лично сам веома благодаран свима који се труде на организацији припрема за богослужења и да ми олакшају боравак овде, породицама Вуковић, Шиљковић, Милошевић, Пајовић, Јовићевић, Карадеглић, Хајровић, Вукосав и свима осталима Богу познатима. Господ нека им узврати стоструко за њихов труд и доброту и благослов Божији да буде са њима увек и свугде!
Сличне прилике као ове у Црној Гори и Херцеговини, биле су и у областима где сам претходно богослужио са благословом нашег старца Аве Артемија, у Јужној Африци и на Филипинима. Жеља верујућих је била искрена и јака. Постојао је труд да се дође до реализације оснивања богослужбених места али могућности су биле недовољне. Такође, није било помоћи, довољне заинтересованости и солидарности ни из других крајева. Надам се уз Божију помоћ, да ће Господ дати да у Црној Гори и Херцеговини буде другачије (првенствено јер су српске земље које се налазе у нашој непосредној близини), да ће се наш народ ту још више потрудити и да ће стићи и помоћ од наших епархиота из других крајева који имају могућности за тако нешто. Не губимо наду и веру. Ако Господ буде хтео и ако будемо достојни – биће нам по жељи срца наших. Нека у свему буде воља Господња!
Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)
На дан св. Великомученика Артемија
20. октобра/2. новембра
лета Господњег 2021.
Подгорица