„Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне
себе, и узме крст свој и за мном иде.“

(Мат. 16, 24)

А Р Т Е М И Й,

милостию Божией православный епископ
Рашко-Призренской епархии
В ИЗГНАНИИ

Всему священству, монашествующим и всем правоверным
чадам и клирикам Сербской Православной Церкви
всерадостное христианское приветствие

МИР БОЖИЙ! ХРИСТОС РОДИСЯ!

Након тешке болести, дана 25. јануара 2019. године, упокојила се у Господу наша драга сестра Косара Гавриловић.

Опело и сахрана сестре Косаре ће бити у среду, 30. јануара у 12 часова на Новом гробљу у Београду.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2003, БРОЈ 1 (41), СТРАНЕ 6-15.

У органу „владимироваца“ који су се одвојили од јединства Руске Цркве, „Црквеном Веснику“ (N0 63-64, 1956, август-новембар), у чланку проф. А. Карташова „Уједињење православља“ се доказује да „Православље у својој свеукупности живи не само противно канонском идеалу, него и елементарној канонској норми“.

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење (6/19. јануар), свечано је прослављен у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Симеона (Весића), јерођакона Паладија (Матића) и јерођакона Теоктиста (Вуловића).

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОБЕДИ НАД ИСКУШЕЊИМА

Матеј, 4, 1-11. Зач. 7.

Нема ниједне заповести Божје, о коју се људи нису огрешили, нити има иједне једине, коју су људи испунили без јадања и роптања. А нема опет ниједне заповести Божје, о коју се Господ Исус огрешио, нити има иједне, коју Он није испунио без јадања и роптања.

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наумa, протосинђела Варсануфија (Стошића), протојереја Жељкa (Марића),