Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1997, БРОЈ 3 (19), СТРАНЕ 103-128

Пре него што приступимо прошлости територије зване обично Косово, требало би je просторно тачно одредити. Ова област коју смо навикли да зовемо именом Косово (српско Поље Мерл) састоји ce од две простране равнице које ce налазе на југозападу Србије и које ce граниче на југу бившом југословенском републиком Македонијом, на западу са Албанијом и на северозападу са Републиком Црном Гором.

ГЛАСНИК КиМ број 145, 23. јануар 2003. године

Епархија Рашко-призренска најоштрије осуђује захтев за рушење цркве Христа Спаса у Приштини

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ: Кампању уништавања српског православног наслеђа сада преузимају нове косовске институције

У наредном прилогу доносимо видео запис предавања Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима на тему “Обнова србске православне монархије кроз духовну обнову Срба“. Предавање је одржано у организацији СНО “СРБИ НА ОКУП“ месни одбор – Чачак, у сали Скупштине града Чачка, 21. јануара 2018.

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, свечано је прослављен у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1997, БРОЈ 3 (19), СТРАНЕ 87-102

(један поглед на историјску позадину збивања на Косову и Метохији)

Савремена збивања на Балкану подстакла су, y последње време појачан интерес за историју балканских народа. Балкански простоp, о коме ce углавном пише и говори као о егзотичном делу света, изазива већу пажњу развијенијих културних средина, на жалост, само поводом појединих криза или ратних збивања.

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наумa

Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.

У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.