Великог старозаветног угодника Божијег, боговидца и ревитеља за Праву Веру, Светог Пророка Илију Света Црква прославља 20. јула/2. августа. Њему је посвећена катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке.

Милошћу Божијом и добротом српског домаћина-приложника Тихомира Младеновића из Крњева Епархија рашко-призренска у егзилу је добила још једну катакомбу-манастир у селу Крњеву код Велике Плане. То је тридесет и прва катакомба у епархији и посвећена је дивном угоднику Божијем из нашег народа – Светом Стефану Деспоту српском.

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

Бљеском Твога Крста и мој Крст украси, недај свећу душе мука да угаси. 
Име ми је Твоје драже од свег света – удостој ме, Спасе, Твог милог сусрета!

Молитва свете Марине пред мучеништво за Христа

У Недељу осму по Духовдану, 17/30. јула, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву уз саслужење: Његовог Преосвештенства хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића),

Најјужнија катакомба у Србији налази на Брезовици, на обронцима Шар-планине и посвећена је Светом архангелу Гаврилу. И ове године катакомба је своју храмовну славу, 13/26. јула, свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим

Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу. Икони Тројеручици посвећен је мушки манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору. На дан храмовне славе, 12/25. јула, у овом манастиру се одржава Сабор младости и родитељства. Сабор организује Свесрпска народна организација „СРБИ НА ОКУП“.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је у Недељу 7. по Духовдану, 10/23. јула, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), јеромонаха Мартинијана (Ђурђевића), јереја Игора (Данчетовића), и јерођакона Паладија (Матића).

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1995, БРОЈ 4 (12), СТРАНЕ 145-155.

Професор Андреас Теодору[1]

Завршетак Другог Светског рата који је свету нанео толика зла, донео је са собом и многа горућа друштвена и политичка питања, док је на црквеном плану појачао осећање феномена подвојености Цркава (при чему се под појмом „Цркве“ на Западу подразумевају разноврсне хришћанске заједнице на Западу).