Претпоследња недеља пред Божић, назива се недељом светих Праотаца. Тада се наша Света Православна Црква сећа Христових предака по телу и свих старозаветних праведника који су очекивали долазак Спаситеља. То су у ствари били хришћани пре Христа. Код Срба се ова недеља зове Материце и украшена је лепим обичајима.
Ниједан који је ставио руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије (Лк. 9, 62).
То, између осталог значи: Онај ко мисли да се спасе, а осврће се ка оном што је, ради спасења, неопходно напустити – у ствари се не спасава и не иде ка Царству Божијем.
Свети Николај мирликијски чудотворац је један од највећих светитеља у Цркви Православној. Многи храмови Божији су, због његове слободе пред Господом, управо њему посвећени, а у роду српском га многи прослављају као своју Крсну славу.
На тему тзв. „Критског сабора“ хорепископ новобрдско-панонски Г.Г. Максим одржао је предавање на Сабору епископа, хорепископâ и настојатељâ, Епархије рашко-призренске у егзилу, Српске православне цркве, у манастиру светог Јустина Ћелијског у Барајеву
У Недељу 25. по Духовдану, 28. новембра/11.децембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете великомученице Марине у Дудовици
Ο Κύριος Χριστός, ὁ λίθος…γενόμενος εἰς κεφαλὴν γωνίας (Πραξ. 4,11) καί τό θεμέλιον (Α Κορ. 3,11) της πίστης μας, της σωτηρίας μας, της θεολογίας μας, της Εκκλησίας μας, έφερε την θεϊκή Του επιστήμη προς το πεσμένο ανθρώπινο γένος, αλλά με αυτή την άφιξη Του σε αυτόν τον κόσμο, μας έφερε και μας χάρισε το πολυτιμότερο απ’ όλα – Τον Εαυτό Του.
Η χειροτονία του Χωρεπισκόπου Νικόλαου. Αριστερά ο Επίσκοπος Αρτέμιος, δεξιά ο Χωρεπίσκοπος Νικόλαος.
Ο Κύριος Χριστός, ο ενσαρκωμένος Λόγος του Θεού, ο Υιός του Θεού, έχοντας έρθει στη γη, κι έχοντας λάβει την ανθρώπινη φύση, θεοποίησε κι έσωσε τη φύση αυτή. Αυτή η ευαγγελική αλήθεια ανοίγει το δρόμο θέωσης και σωτηρίας για όλους τους ανθρώπους.
ГЛАСНИК КиМ број 119, 18. јул 2002. године
Јеромонах Кирило, старешина манастира у околини Гњилана, градитељ и заштитник народа
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, бр. 2 и 3 (10 и 11), година 1995, стр. 207-213.
Извршавајући одлуку Светог синода бр. 3128/3ап. 1601 од 17. новембра 1994. године, подносим Светом архијерејском синоду за САБОР, овај кратки преглед историје настанка Светског савета цркава, и односа према њему, тј.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
