Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије служио је у недељу, 3/16. Јануара, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење осам свештеномонаха и два свештенођакона. На Литургији је присуствовао верни народ из свих крајева Србије. Особиту пажњу овог празничног дана, привукли су бројни верници из Ниша који су по први пут у већој групи дошли у љуљачку светињу да са Владиком Артемијем, Његовим монаштвом и осталим поборницима Истине и Светог Предања, поделе недељну празничну радост и укрепе се духом који извире из овог најновијег извора живе воде Православља.

На дан када Света Црква слави Обрезање Христово и великог угодника Божијег Светог Василија Великог, Свете Литургије су, у скромном катакомбном амбијенту, служене и у Новом Пазару, Житковцу и Штрпцу.

У Новом Пазару је Свету Литургију служио Јеромонах Висарион (Шуловић) уз саслужење Јерођакона Павла (Дрековића). У Житковцу је Литургију служио Јеромонах Евтимије (Милентијевић).

Троструки празник – Обрезање Господа нашега Исуса Христа, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јована Крститеља је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Г. Артемије, уз саслужење осам свештеномонаха и два свештенођакона.

После Свете Литургије одслужен је молебан пред почетак Нове године, а затим је Владика пререзао славски колач данашњем слављенику монаху Кипријану, сабрату црноречког братства у егзилу.

У војном кампу грчког КФОР-а, након мартовског погрома 2004. прибежиште је пронашла малена породица Николић, слепа и непокретна старица Данијела са своје две кћерке, Сантипом и Лилијаном. Некада бројна, угледна и богата породица Николић из Урошевца, свела се на ове три жене, крхке и немоћне, али снажне духом и молитвом.

Као народ ове епархије и парохије, и као Црквени Одбор Црквене Општине Лепосавић, са дубоким жаљењем морамо констатовати да све што се дешавало и што се и даље дешава у нашој епархији, као и у нашој цркви (прогон нашег епископа Артемија, верног монаштва и свештенства, као и верног народа), подсећа на године када је комунизам био на свом врхунцу, и када је црква живела и опстајала у тешком прогону.

Дешавања у вези са питањем „случај Артемије“ дугогодишња су, бременита и мало коме непозната. У томе се исувише далеко стигло тако да сада више треба размишљати о изазваним последицама него о измишљеним узроцима тог случаја. Јер, о узроцима су више мислили утицајни појединци из црквених и политичких кругова.

Пре годину дана пожелели смо једни другима срећну Нову 2010. годину у нади да ће нам у њој све бити свето и честито и миломе Богу приступачно. Но нажалост, сем канонизације светог Аве Јустина мало је тога било светог и честитог, а понајмање је миломе Богу било приступачно.

ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ!

Наш Владико Свети. Као што је некада Ирод тражио душу детињу да је погуби, душу Богомладенца Исуса Христа, који се ради нашег спасења као Истинити Бог и као Истинити Човјек, као Истинити Богочовјек понизио толико пуно до обличја слуге и родио се као дијете у „пећини Витлемејској“ прослављен од Бога Оца и све војске Небеске, уз пјесму Анђелску „Слава Богу на висини…“ и почаст људи: мудраца са Истока који дођоше да му се поклоне и да Новорођеног Богомладенца Исуса Христа као Спаситеља

Прођоше Божићни празници а ми транзициони Срби од верског Хијерарха добисмо Божићну посланицу и то сви и они који имаше Божићну печеницу и они бројнији којима печеницу поједоше други „способнији“.

Богочовек Христос, Логос и Реч Божија, оваплотивши се и примивши нашу природу основао је на Самоме Себи Цркву Божију. Ова Црква живи и постоји кроз историју до дана данашњег у свој својој пуноти благодати и постојаности истине, откривене у њој Богом, као што Еванђелист вели: „И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца“ (Јн.