У прва три века хришћанства владао је велики прогон хришћана од незнабожачких царева. Крв светих мученика Христових се потоцима лила. Ипак у тој крви она није потонула него се на њој разрасла по читавој васељени. Крв мученика постала је семе нових хришћана. И у наше време Господ чини слично чудо – кроз прогон Владике Артемија и његовог монаштва Господ учвршћује темеље светосавске Цркве.

Светог Архистратига Михаила и остале небеске бестелесне силе Света Црква слави 8/21. новембра. Празник је установљен на Лаодикијском помесном сабору одржаном  320. или 321. године. Својим 35. правилом Сабор је одбацио јеретичко поштовање ангела као богова или као створитеља васцелог видљивог света и установио правилно поштовање ангела као служитеља Божјих и чувара људског рода.

Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г. Максим (Новаковић) са јерођаконом Пајсијем (Марковићем) боравио је у Аустрији од петка 13. новембра до уторка 17. новембра у обиласку пастве која се духовно налази у Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској у егзилу, а живи на простору ове европске државе.

У славу Свете, Јединосуштне, Животворне и Нераздељиве Тројице, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и свих светих, и благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу Г. Артемија, светосавски Срби Канаде, из шире околине Торонта, устројише катакомбни храм у граду Брамптону (Канада), посвећен Успенију Пресвете Богородице. За старешину храма постављен је протојереј Стефан (Икономовски).

Свети Великомученик Георгије је пострадао за Господа Христа 303. године од незнабожачког цара и гонитеља хришћана Диоклецијана. Пред своју смрт замолио је свети Георгије слугу свога да му по смрти узме тело и пренесе у Палестину. Ту је он имао имање наслеђено од мајке, које је, пред своје страдање, разделио сиромасима.

У Недељу 24. по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Првомученика и Архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Агапита (Бичанина), јеромонаха Јована (Узелца) и јерођакона Паладија (Матића).

Сва српска земља окићена је и освештана многобројним и предивним црквама и манастирима – задужбинама светих српских царева и краљева, српских богољубаца и родољуба који су мир поимали као службу Богу а рат као жртву Богу. Неоспорна је чињеница: својим задужбинарством Срби превазилазе све остале православне народе.

Поводом празника Светог Великомученика Димитрија, који је ове године пао у Недељу 23. по Духовдану, Епископ Артемије је са својом пратњом и сарадницима четири дана боравио у Аустрији у нашој новооснованој катакомби-манастиру Сабора Српских Светитеља.

У свештеном збору светих угодника Божјих највећу славу имају свети мученици. Да би неко био удостојен да умре за Христа он најпре мора да живи за Христа и у Христу. Мученици су зато хероји Духа Светога, слатки плодови горких времена, жртве благопријатне Богу (Уп. Фил. 4, 18), крстоносци који су најсавршеније испунили заповести јеванђеља.

У четвртак, 29. октобра, у оквиру програма јубиларног 60. Београдског сајма књига, у сали „Васко Попа“, одржана је промоција најзначајнијих књига које су издали Удружење грађана „Ревнитељ“ из Ниша и Свесрпска народна организација „Срби на окуп“ са седиштем у Београду. Оба удружења раде са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призенског и косовско-метохијског у егзилу Г.