„Недеља Православља је победа Цркве као целине и Црква је тај победилац који се спомиње и прославља. Овога дана победе Цркве, сваке године се присећамо, да би се загрејали надом и јасно видели Онога Који се невидљиво за Цркву своју бори и толиким је победама овенчава.

„ТЕОДОРОВА СУБОТА (грч: Α΄ Σάββατο μεγάλης Τεσαρακοστής), посвећена је догађају који се десио у вези са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Св.

„Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт. 6, 14-15). Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби.

„Стефан Немања, велики владалац Српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао самосталан.

„Страшни суд! Судија иде на облацима, окружен безбројним мноштвом небеских бесплотних сила. Трубе се чују на свим странама земље и подижу мртве. Уставше мноштво ходи на одређено место, ка престолу Судије, предосећајући већ унапред какву ће пресуду о себи чути. Јер, свакоме ће дела бити написана на челу, и сам човеков изглед ће одговарати његовим делима и наравима.

„Ко одржи ријеч моју, неће окусити смрти до вијека (Јов. 8, 52) 
Ако свећа гори у соби, неће бити таме докле свећа гори и светли. Ако се јело усоли, сачуваће се од кварежи. Ако неко држи реч Христову у души својој, тај држи и со и светлост, и живот пребиваће у њему.

„Права Анти-човека“ уместо „права Човека“

Са почетком светске кризе 2008. и отвореним проглашавањем од стране светске елите да је „нови светски поредак“ неопходан, политика учвршћивања „права“ содомита је прешла на виши ниво. Прво – достигла је светске сразмере, друго – под оправдањем да се води борба са хомофобијом она је добила облик агресивног гушења и истискивања традиционалних вредности.

Содомитски „бракови“ као средство уништења породице

Главно средство за санкционисање посебног положаја содомита у друштву постало је њихово истицање идеје о потпуном одбацивању институције породице, коју они називају заосталом појавом која је своје одживела. Међутим, пошто су схватили да тај захтев неће лако проћи они су променили тактику и почели активно да се залажу за озакоњивање „бракова“ особа истог пола, са циљем да изнутра униште институцију брака.

„Квир“ – револуција: од једнакости полова ка њиховом укидању

Крај осамдесетих и почетак 90. година је истовремено означио озбиљне промене у самом содомитском друштву, у коме су се појавиле две струје. Једна је уједињавала гејеве и лезбејке, који признају мушки и женски пол, и успевају да прихвате избор, док друга категорично негира сам принцип различитости полова и хетеросексуалност као такву.

Болест постаје нормална ствар

Одлучујуће промене у духовном животу западног друштва почеле су да се дешавају већ у другој половини 20. века, што је било повезано са „културном и сексуалном револуцијом“ која се појавила у САД и која је објавила отворени рат свим традиционалним вредностима, нормама и принципима.