Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у Егзилу Артемије, дао је Интервју за Ин телевизију из Бијељине.
Аутор и водитељ интервјуа је Милан Митровић.
Даље у прилогу можете погледати снимак интервјуа.
„Између многобројних чудеса светог Георгија прича се једно овако: на острву Митилени беше црква св. Георгија великомученика и победоносца. Житељи целог тог острва стицаху се тој цркви о годишњем празнику свечевоме. Сазнавши за ово Сарацени са Крита, ударе једне године о празнику на то острво, те поплене и поробе, па се врате на Крит.
„Велики син православне цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божијом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским. Ко изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима.
За 800 година, колико је у поседу српског народа ЧУДОТВОРНА ИКОНА БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ, иконописано је, украшено златом, сребром и полудрагим камењем само неколико икона Богородице Тројеручице оригиналних димензија.
Управо једна таква икона, освештана у манастиру Хиландару, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу Г.Г.
„Свети Димитрије био је за живота војвода Солунски, и остао је то по смрти. Његово присуство у Солуну људи су осећали нарочито приликом великих беда. Он заштићава град, отклања невоље, одбија завојеваче, и помаже свакоме ко његово име призове. Ево једног дивног случаја његове необичне помоћи људима у беди.
„Темељна, изворна заповест јесте – љубити. Мала реч, али изражава свеобухватан чин. Лако је рећи – љуби, али није лако достићи до потребне мере љубави. Није сасвим јасно ни како је постићи. Због тога Спаситељ ову заповест окружује другим објашњавајућим правилима: Љуби, као самог себе; како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (Лк.
„Ова cлавна cветитељка беше cрпcкога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турcки Бојадоc, између Силимврије и Цариграда. Родитељи cв. Петке беху имућни и побожни хришћани, и оcим Петке имађаху и једнога cина, Јевтимија, који cе за живота родитеља замонаши, и доцније поcта знаменити епиcкоп Мадитcки.
„И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера.