„Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (Мт. 24, 42). Када би се ово схватило, грешника уопште не би било. Међутим, не схвата се, премда свако зна да се ради о несумњивој истини. Ни подвижници, чак ни они најстрожи, нису били у стању да се стално ceћajy те истине.

Небројено је много примера суноврата папистичког клира, и резултата њихових литургијских реформи и посветовњачења.

Посматрано само кроз призму појединих видео записа који се налазе на инернету, може се стећи довољно упечатљива слика о томе колика је провалија која дели Православне од Паписта.

У светлу предстојећих манифестација у Нишу, поводом прославе 1700 година Миланског едикта, које су планиране за 20-21.

У наставку доносимо још неколико видео прилога са којих се може видети колики је степен посветовњачења које је захватило Папизам.

На овим видео прилозима могу се видети папски монаси и монахиње, фрањевци, како изводе световне песме и игре.

Тако се могу видети како на празнику младости изводе песму Waka Waka, која је била и званична песма Мундијала у Јужној Африци 2010.

Манастир Светог Стефана са Метеора дао је отворену подршку Митрополиту Пирејском и изразио духовну радост и задовољство због његовог храброг и историјског потеза, којим је у обимном обраћању Патријарху Васељенском Вартоломеју тражио, између осталог, сазивање свеправославног Сабора у циљу осуде јереси Екуменизма.

Приближавају се дани прославе 1700 година од доношења Миланског Едикта, чији ће центар бити Ниш.

Врло вешто су ове манифестације подељене у две целине, те ће у првом делу (20-21. септембар) главну ролу имати Паписти, а петнаестак дана касније Православни. Нема сумње међутим да ће и приликом једних и других  манифестација бити забележено обострано присуство.

„А овај се род изгони само молитвом и постом (Мт. 17, 21). Ако се овај род изгони молитвом и постом другог лица, утолико више ће бити немоћан да уђе у оног који сам упражњава молитву и пост. Ето ограде! Бесова има много и сав је ваздух њима испуњен.

Где нас воде пионири Литургијских Реформи, и где ћемо са њима завршити? Носиоци Литургијских и богослужбених реформи у Српској Цркви (А. Јевтић и др) нису аутохтони, свакако, нити оригинални (као ни у било чему другом), него само следе већ утврђене и донете обрасце. А обрасци, инспиратори и промотери литургијских реформи првобитно су паписти, код којих и у овом случају дотични одлазе по идеје.

Приликом недавне посете Папе Бразилу, камера је забележила папистичке „епископе“ и кардинале како увежбавају плес којим ће поздравити свог Понтифекса.

Многи коментари овде нису потребни, сваком нормалном човеку биће јасно о чему се ту ради. Колики је степен посветовњачења и изопачења тог јеретичког друштва које ужива да себе назива Римокатоличка црква.

Много премного може се сваки верни поучити из живота Дјеве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари. Она је имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила.

Уочи празника Успење Пресвете Богородице, након празничног Великог вечерњег у манастиру Светог Николе у Лозници, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, замонашио је у чин мале схиме четири искушенице: Звездану, Снежану, Ивону и Олгу.

Оне су добиле монашка имена: Агрипина, Хионија, Иларија и Таиса.