„Родом из села Корише, више манастира Светог Марка код Призрена (по другом пак предању из једног села код Пећи). Као младић орао на једном ћоравом волу. Био је необично кротак и безгневан. Са својом сестром Јеленом удаљио се рано на подвиг. Подвизавао се врло тврдо и истрајно.

Молитвено Црквенонародни Сабор одржан је у Лозници код Чачка у манастиру Светог Николаја Мирликијског, другог јуна текуће 2013. године, поводом 1700 Миланског Едикта.

Тим поводом издата је књига „Молитвено Црквенонародни Сабор“ чији је издавач „Удружење грађана Ревнитељ“, док је Уредник књиге Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г

“Господо и пријатељи!


Дошао сам из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана.

„Прави пријатељ моли се Богу за пријатеља свога. Прави пријатељ брине сe o спасењу душе пријатеља свога. Одвраћати пријатеља од лажних путева и управљати га на пут истине — то је драгоцено пријатељство. Светитељи Божији најбољи су пријатељи људи. Два младића, Варнава и Павле, били су пријатељи док су заједно ходили у школу Гамалилову.

„Свршила се икономија кашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у себи испунио Син Божији – сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер, спасење наше је по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа (I Пт.

„Ако сам ја Јона на броду Српске цркве, баците ме у море, само нек се утиша бура, само нек се брод спасе. А мене ће можда гостољубиви кит неки примити у утробу своју, и кад затреба избацити на обалу.

„Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса.

Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Светога Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо.

Уводна реч

Вековима Срби распети на крсту умиру за „крст часни и слободу златну“. Умиру и васкрсавају у душама својих часних потомака и у Небеској Србији. Својом крвљу и својим костима утврђивали су границе Отачества. Свака је стопа животом јунака плаћена. Да би својој деци и деци њихове деце обезбедили и за њих сачували најлепшу земљу на свету.

„Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: Сад не верујемо више због твога казивања јер сами… знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јн. 4,42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу, или, како је то сада код нас (православних) – путем рођења.

„Ето постао си здрав, више не греши, да ти се шта горе не догоди (Јн. 5,14). Грех не погађа само душу, него и тело. У неким случајевима је то врло очигледно. У другим случајевима то није тако јасно, премда истина да су болести тела све и увек од греха, и због греха – остаје истина.